Kako su se čitalačke navike promenile tokom Kovida-19

Tokom kriznih vremena, ljudi se suočavaju sa promenama u načinu života. Jedna od najranijih i najprimetnijih promena uočenih tokom Kovid-19 izolacije je u načinu konzumiranja medijskih sadržaja – naročito u načinu čitanja.



Ljudi obično nalaze utehu u određenim knjigama, a čitalačke navike i odabir žanra mogu da se promene tokom stresnih perioda. Ovo je mogući razlog zašto su mnogi žanrovi fikcije uhvatili koren u vremenima značajnih društvenih, političkih ili ekonomskih previranja. Gotska književnost je, jednim delom, odgovor britanskih protestanata na Francusku revoluciju (1789-99).

Naučna fantastika, koja se pojavila kao žanr krajem 19. veka, dobila je podsticaj s razvojem industrijske revolucije, i pojave teorija Čarlsa Darvina. Tvrda kriminalistička priča, koja se pojavila tridesetih godina 20. veka, nalazi inspiraciju u oskudici koja je vladala tokom Velike depresije.

Iako je još uvek relativno rano da se sagleda uticaj korona virusa i izolacije na kreativne industije, bilo je nekih upadljivih šablona u konzumiranju medijskih sadržaja na početku pandemije. Knjige o (bukvalno i metaforično) izolaciji, kao što su „Stakleno zvono“ Silvije Plat i romani „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“ Gabrijela Garsije Markesa, bile su među onima čija se prodaja znatno povećala.  (Horor je cvetao i mimo književnosti; konkretno, filmovi o globalnim pandemijama poput „28 dana kasnije“, „Zaraza“ i „Smrtonosni virus“ bili su među najiznajmljivanijim na striming servisima.)

Imajući u vidu ove obrasce u promenama čitalačkih navika tokom vremena preokreta i nagoveštaje da su se takve promene dešavale tokom Kovida-19, naš tim je odlučio da ispita čitalačke navike u britanskoj javnosti. Naročito su nas zanimala sledeća pitanja o efektima pandemije:

1. Koliko ljudi čitaju;
2. Koje vrste tekstova i žanrove ljudi čitaju;
3. U kojoj meri se ljudi vraćaju već pročitanim knjigama.

Čak 860 ispitanika je učestvovalo u našem onlajn istraživanju. Naši nalazi pokazuju da Kovid-19 izolacija nije samo promenila način na koji ljudi čitaju tokom stresnih vremena, već i čemu se ljudi okreći radi utehe ili skretanja pažnje.

Učestalost čitanja

Ispitanici su u najvećem broju prijavili da čitaju više nego obično. Ovo je uglavnom zato što imaju više slobodnog vremena (jer su na prinudnom odmoru ili ne putuju na posao, ili nemaju uobičajene društvene obaveze ili aktivnosti u slobodno vreme).

Ovo povećanje obima čitanja bilo je složeno za one koji nekoga neguju. Mnogi ljudi sa decom prijavili su da više čitaju uglavnom zato što čitaju zajedno sa decom, ali su imali manje vremena nego obično za samostalno čitanje.

Učestalost čitanja je dodatno komplikovao odnos kvaliteta i kvantiteta. Ljudi su provodili više vremena čitajući i tražeći beg od stvarnosti, ali nemogućnost da se koncentrišu značila je da su napredovali sporije nego inače. Ukratko, ljudi su provodili više vremena čitajući, ali obim pročitanog bio je manji.

Izbor žanra

Iako su rana istraživanja pokazala rast interesovanja za sadržaje o pandemijama i izolaciji, izgleda da su se ljudi brzo umorili od tih tema. Mnogi ispitanici su tražili tematiku koja je makar predvidiva, ako ne i umirujuća. Mnogi su našli utehu u „bezbednosti“ određenih žanrova (često su navođeni detektivski i druge vrste trilera). Drugi su primetili da su značajno manje izbirljivi u pogledu žanra nego što su bili pre izolacije: čitaju više, a i raznovrsnije.

Mnogi su shvatili da je izolacija odlična prilika da se istraže stvari za koje obično nisu imali vremena ili želje da čitaju (kao što su pozamašni klasici koji su se činili suviše dosadnim ili teškim da bi se nosili na putu do posla) ili da se popune rupe u znanju (protesti zbog policijske brutalnosti i rasizma su mnogi čitaoci navodili kao katalizator da potraže više tekstova autora koji nisu belci).

Čitanje već pročitanog

Kao i kod izbora žanra, čitaoci se uglavnom dele u dve grupe: one koji čitaju da bi istraživali nešto novo i one koji čitaju već pročitano, radi osećaja sugurnosti. Čitaoci pročitanog su nalazili utehu u ranije pročitanim knjigama: poznati zapleti i registri emocija pomagali su čitaocima pod stresom da izbegnu napetost i iznenađenja.

Ne iznenađuje i to što je, zbog izolacije, za neke ljude čitanje već pročitanog postalo fizička neminovnost.  Neki ispitanici su izjavili da nisu imali mogućnosti da posete biblioteku ili potraže nove knjige u knjižari. Drugi su prijavili da su jednostavno želeli da uštede novac. S druge strane, učesnici koji su prijavili da manje nego obično čitaju već pročitano tokom perioda izolacije, želeli su da iskoriste period izolacije za otkrivanje novih tema i žanrova.

Ove dve grupe su takođe koristile različite metafore u opisivanju svojih iskustava: neki od onih koji nisu čitali već pročitano govorili su o vremenu kao resursu (na primer, koliko je vredno pročitati nešto novo), dok su čitaoci već pročitanog govorili o mogućnosti da lako i uz malo truda otputuju do poznatih mesta, likova i iskustava.

Naše istraživanje pokazuje da je izolacija zaista uticala na čitalačke navike onih koji su učestvovali u anketi. Ali kakav bi mogao biti dugoročni uticaj izolacije na načine i razloge za čitanje? I šta bi se moglo dogoditi kada uzmemo u obzir mogućnost nove izolacije? Ostaje da se vidi da li i kako bi pandemija mogla biti odgovorna za nastavak promena u našem odnosu sa knjigama.

Autori: Ebigejl Buše, Kloi Harison, Marčelo Đovaneli
Izvor: theconversation.com
Prevod: Borivoje Dožudić