Verovatno se pitate koliko sam stručna da dajem ovakve savete? Ne, nisam školovani pedagog, ali ipak imam iskustva u ovoj oblasti. Lično sam imala problema da naučim da čitam, i moj sin je imao sličnih muka. I priznajem, kada su moja deca bila mala forsirala sam ih po tom pitanju više nego što bih volela da priznam. Ali kada smo konačno zajedno seli na kauč i sa gomilom knjiga ušli magični svet priča, više nije bilo problema.
Zato, ako imate problema da privučete decu knjigama, bacite pogled na ovaj spisak predloga. Neke od njih sam sama smislila, neke mi je preporučio moj bibliotekar, neke prijatelji koji su pisci, ali sam većinu sama isprobala i znam da funkcionišu.
1. Promenite mesto čitanja. Ako deci čitate o pustolovinama sa dalekog severa (Džeka Londona na primer), izvedite ih napolje, čitajte im na snegu. Atmosfera je neuporediva. Strašne knjige R. L. Stajna im možete čitati u mraku sa baterijskom lampom.
2. Ako imate malo dete koje još ne zna reči, dajte mu slikovnicu u kojoj nema reči, ili ih ima jako malo i neka vam je
čita naglas. Neka vam opisuje šta vidi i pažljivo slušajte. Na taj način deca će naučiti da se ne plaše knjiga i pre će želeti da nauče da čitaju prave knjige, sa rečima.
3. Dete je naučilo slova, ali se još muči oko čitanja celih reči? Odaberite neke jednostavnije, kraće reči;
kao, ako, i slično, dajte im novine ili magazin i pustite ih da pronđu i obeleže sve te reči. Učenje i igra!
4. Zajedno čitajte stripove u „Politikinom zabavniku“. To može da preraste u nedeljnu tradiciju. Počnite sa „Garfildom“ sa kraja novine, i vremenom kako se detetu veština čitanja bude razvijala, čitaćete i strip iz sredine. Posle toga će vrlo brzo preći i na knjige.
5. Naglas čitajte reči sa kojima se i sami mučite da ih izgovorite. Deca će na taj način naučiti da ne treba da se obeshrabre ako se i sama muče sa komplikovanijim rečima.
6. Ako su deca malo starija osnujte čitalački klub. Čitalački klubovi mogu biti sjajna zabava. I još ako biste temu razgovora proširili van okvira knjige, deca će naučiti da razmišljaju kritički i povezuju stvaran svet sa onim što su pročitali.
7. Održite likove iz knjiga stvarnijim. U zavisnosti od situacija s kojima bi dete, ili cela porodica mogla da se susretne u životu, pitajte šta bi Hari, Betmen ili Frodo uradili?
8. Planirajte ekskurzije i izlete u zavisnosti od pročitanih knjiga. Posećujte gradilišta, muzeje, festivale, koncerte, ili nešto smirujuće i ispunjujuće. Kada je moj sin kao tinejdžer pročitao „Ognjenu kapiju“ (nije baš knjiga za decu, ali je dobar primer), prilikom odmora u Grčkoj svratili smo do Termopila. I danas prepričava taj događaj.
9. Deca vole da iskažu svoje mišljenje. (Kao i svi ostali.) Nakon što pročitaju neku knjigu, napravite sistem kojim bi vam dete reklo šta misli o knjizi. Neka u svesci zapisuje svoje misli o knjizi, neka ih ocenjuje. Takođe ga pitajte šta bi volelo da je drugačije u priči, i šta bi volelo da se desi sledeće.
10. Puštajte decu da čitaju šta hoće. Čak i ako knjiga zvanično nije primerena uzrastu. Moja odrasla ćerka i dalje skuplja dečje slikovnice, a sin se sa dvanaest-trinaest godina hvatao ukoštac sa Presfildom, Remarkom... Oboje i dan-danas čitaju kao da sutra ne postoji.
11. Angažujte ujake, tetke, prijatelje da čitaju sa vašom decom. To decu izlaže velikom broju novih žanrova, zanimljivih naslova, stilova koji bi vama možda promakli.
12. Ovo zaslužuje zasebno mesto na ovom spsisku: čitajte „Kalvina i Hobsa“! Vragolasta mašta. Zbunjeni roditelji. Autentične emocije. Inteligentan humor. Ne postoji bolji strip za decu.
13. Prijatelj koji je pisac osmislio je zanimljiv način kako da knjige učini privlačnim deci koja odbijaju da sama čitaju. Prilikom čitanja, kada bi stigao do najuzbudljivijeg dela, naglo bi prestajao, izgovarajući se obavezama, i ostavio bi detetu da samo završi poglavlje. Deca bi tada obično sama završavala i celu knjigu. Genijalno.
14. Ne ograničavajte decu, puštajte ih da čitaju šta god požele. Stripove, magazine, kuvare... Sviđa im se jedna knjiga, neka je iščitavaju iznova. Šta god. Samo neka čitaju.
15. Pomozite mladim čitaocima da bruse svoje čitanje čitajući nekome, mlađoj sestri ili bratu, kućnom ljubimcu, hrčku. Ili plišanoj igrački.
16. Nekima se ovaj predlog neće baš svideti, ali dajte im da čitaju knjige sa vicevima. Da, odraslima te knjižice mogu da budu naporne i dosadne, ali deca ih obožavaju.
17. Započnite tradiciju „čitalačke čokolade“. Odrasli često grickaju čokoladu dok čitaju, zašto ne bi i deca? U našoj porodici je običaj da se čokolada jede isključivo tokom čitanja. Drugim rečima, deca su mogla da jedu čokoladu samo ako čitaju. Zdravo, slatko i edukativno.
18. Čitajte knjige koje nude odgovore na poznate i nepoznate teme. Postoji vrsta zadovoljstva kada dete pročita nešto u knjizi i odmah primeti: „Jao, pa i ja radim to!“ ili „To sam već znao!“. Još je veće zadovoljstvo novog otkrića: „Vau! Nisam znao da to može!“ ili „To nisam znao!“
19. Koristite knjige kao poklone kojima nagrađujete decu, ne kao obaveze.
20. Podstičite decu da dele radost čitanja poklanjajući knjige deci koja nemaju pristup knjigama. Pustite ih neka sama odaberu knjige koje bi volela da poklone. Ili kupite nove ili već korišćene knjige, i pustite decu da ih poklone domu za nezbrinutu decu ili svratištu, gde će se deca svakako radovati novim poklonima.
21. Čitajte i ćaskajte o knjigama pred decom. I danas se sećam momenata kada je otac dočekivao prijatelja rečima „Šta čitaš ovih dana?“ ili majčinog osmeha dok čita neku knjigu.
Šta mislite o ovim predlozima? Ako i vi imate neke inovativne ideje i taktike da navedete decu da više čitaju, podelite ih sa nama.
Srećno čitanje!
Izvor: readbrightly.com
Prevod: Aleksandar Mandić