Agata Kristi je već 14 godina samouvereno vladala scenom detektivskih romana kada je objavljen njen možda najpopularniji roman „Ubistvo u Orijent Ekspresu“. Na policama engleskih knjižara se našla prvog januara 1934. godine, a u Americi je objavljena poslednjeg februarskog dana iste godine. U Americi je roman u početku objavljivan periodično u delovima u
Saturday Evening Postu, i vrlo brzo je postao bestseler.
Čitaoci su pretpostavili da je priča, u kojoj je ljigavi biznismen Samjuel Ratčet ubijen u vozu, inspirisana otmicom bebe Lindberg iz 1932. godine. U romanu, Ratčet nikada nije optužen za zločin, ali su ga „kaznili“ oni koje je otmica najviše pogodila. Međutim, ubice je otkrio belgijski detektiv Herkul Poaro, nakon što se voz zaglavio u snežnoj mećavi u Hrvatskoj. (U stvarnosti, Nemac Bruno Hauptman je uhapšen, osuđen i pogubljen za otmicu i ubistvo dvadesetomesečne bebe, sina Čarlsa i Ane Morov Lindberg).
Ono što je manje poznato je da je Agata Kristi, putujući sama, jednom prilikom i sama bila zaglavljena na pruzi Orijent ekspresa, puna 24 časa, zbog teških kiša. Tom prilikom je čula o mećavama koje su zaustavile voz na šest dana. U pismu koje je napisala svom drugom mužu, arheologu Maksu Malovanu, opisala je zastoj, kao i raspored kupea u vagonima, kvake na vratima, prekidače za svetlo... sve detalje koji su se našli u knjizi.
Orijent ekspres, putnički voz koji je povezivao Istanbul i Pariz je oduvek fascinirao Agatu Kristi. U svojoj autobiografiji je napisala: „Ceo život sam htela da se vozim Orijent ekspresom. Kada bih putovala u Francusku, Španiju ili Italiju, Orijent ekspres je uvek čekao na stanici u Kaleu, i ja sam žarko želela da se ukrcam.“
Agata je puno putovala sa svojim prvim mužem Arčijem Kristijem. Nažalost, taj brak se završio kada se on zaljubio u drugu ženu, zatraživši joj potom razvod 1928. godine. U nastojanju da zaleči slomljeno srce, slavna autorka je proputovala je celu Evropu, i deo Azije, i na jednom od tih putovanja je prvi put putovala Orijent ekspresom. Tokom jednog od tih putovanja je upoznala i Malovana, s kojim se venčala 1930. godine. Njih dvoje su imali dug i srećan brak do njene smrti 1976. godine.
Agata je obožavala da putuje zajedno sa Malovanom na njegova arheološka iskopavanja. U svojoj autobiografiji je napisala: „Sve što sam želela je da kupim sebi sto na bazaru. Mogla bih da držim svoju garderobu u narandžastim kutijama, na kojima sam obično sedela, koje sam držala pokraj kreveta, ali ono što sam morala da imam, da bih nastavila da se bavim svojim poslom, bio je čvrst sto za kojim bih mogla da pišem ili kucam i ispod kog bih mogla da zavučem kolena.“
Pretpostavlja se da je napisala „Ubistvo u Orijent ekspresu“ dok je njen muž bio na iskopini u Iraku. U posveti je napisala „Za M. E. L. M.“, što je skraćno za Maks Edgar Lucijen Malovan. Roman smatraju njenim najvećim dostignućem, u njemu je Poaro izgovorio omiljenu rečenicu obožavaoca: „Nemoguće ne može da se dogodi, prema tome nemoguće mora biti moguće iako tako ne izgleda.“
Izvor: thevintagenews.com