Situacija je gotovo ista kao i saznanje da ne postoji Deda Mraz: jednom kada saznate, postaje očigledno, ali vam je srce još uvek slomljeno zbog otkrića da vaš omiljeni pisac nije zaista napisao većinu dela na čijim koricama stoji njegovo ili njeno ime. Neka vam za utehu bude to što su mnogi od ovih „pisaca iz senke“ (pisaca koji pišu umesto drugih) dovoljno talentovani da budu uspešni i kada bi pisali pod svojim imenom. Evo nekih od njih.
1. Piter Lerandžis
Ako poznajete romane za tinejdžere, sigurno ste čuli za gospodina Lerandžisa. Njegovih 140 naslova uključuju par knjiga u serijalu „39 tragova“, dva sopstvena serijala („Watchers“ i „Drama Club“) i kod kritike odlično prihvaćen istorijski roman „Smiler’s Bones“.
2. Endrju Niderman
Niderman je objavio više od 100 naslova, od kojih je najpoznatiji „Đavolji advokat“, roman iz 1990. godine po kome je snimljen film u kom glume Kijanu Rivs i Šarliz Teron. Halucinacije, psihijatrijske ustanove i ludilo, sve spakovano u gotski okvir.
Niderman je karijeru izgradio tako što je bio pisac iz senke američke spisateljice gotičkih i horor romana sa dekorom dobrostojećih porodica. Taman kad je autorka počela da stiče slavu, a njen roman „Cveće na tavanu“ iz 1979. postao bestseler, umrla je od raka, a Endrju Nerman je nastavio njenu „karijeru“ i utabao put uspeha „njenim“ romanima.
3. H. F. Lavkraft
Otac Klulua i Nekromikona bio je umešan u pisanju umesto drugih i to ni manje ni više nego za Harija Hudinija. Lavkraft je bio dugogodišnji saradnik petparačkog magazina „Uvrnute priče“ kada mu je osnivač, Dž. K. Heneberger, ponudio da piše umesto čuvenog mađioničara. Magazin je imao određenih finansijskih poteškoća i Heneberger je smatrao da će Hudinijeve „istinite“ priče poboljšati prodaju. Za 100 dolara, Lavkraft je sklepao „Zarobljen sa faraonima“ za manje od nedelju dana. Oduševljeni Hudini ponudio mu je da piše još priča umesto njega. Članak je kasnije preimenovan u „Ispod piramida“ i Lavkraft je potpisan kao koautor.
4. Rejmond Benson
Rejmond Benson je verovatno najpoznatiji po svom radu sa omiljenim tajnim agentom: napisao je 12 romana o Džejmsu Bondu u periodu između 1997. i 2002. godine, uključujući i novelizacije „Sutra ne umire nikad“ i „Svet nije dovoljan“. Zato ne iznenađuje da je upravo on čovek iza još jedne špijunske franšize – „Splinter Cell“ Tomasa Klensija.
Iako bi vas prvi pogled na naslovnicu naveo da pomislite da je romanizaciju video igre napisao Tom Klensi, pažljivijim posmatranjem biste otkrili da je knjigu napisao „Dejvid Majkls“, koji zapravo ni ne postoji. Benson je koristio taj pseudonim za prve dve knjige u serijalu „Splinter Cell“, a zatim je unajmljen drugi autor koji je nastavio da piše pod istim imenom.
Benson je napisao još nekoliko novelizacija video igara poput „Metal Gear Solid“, igre bazirane na romanima „Magla“ Stivena Kinga i „The Indian in the Cupboard“ Line Rid Benks, i triler „The Black Stiletto“ iz 2011. godine. Pored toga, napisao je i „The Pocket Guide to Jethro Tull“.
Izvor: mentalfloss.com