Knjige su prozor u svet, pružaju nam znanje i razonodu, beg su od stvarnosti, portal u nove svetove i podstrekivač mašte i empatije. Ispijanje kafe mnogima je sastavni deo početka dana jer utiče na raspoloženje i budnost. Čaj je napitak koji je rasprostranjen svuda na svetu i to vekovima, umiruje nas i često je deo tradicije. Za svaki od njih imamo određene rituale i dolaze nam u raznim oblicima: knjige u različitim formatima, žanrovima i na različitim jezicima; kafa u različitim tipovima – bilo da volite domaću, tursku, kapućino ili late, ili zrno koje dolazi sa najegzotičnijeg mesta; dok čaj takođe ima svoje različite i interesantne varijacije.
Knjige, čaj i kafa sastavni su deo života okorelih knjigoljubaca. Svako od njih pruža nam nezaboravan užitak. Zajedno predstavljaju savršen recept za iskustvo sa maksimalnim uživanjem. A sada zamislite sebe sa šoljicom jake kafe ili aromatičnog čaja. Zažmurite i otvorite oči – ovo su knjige koje u tom trenutku treba da budu u vašim rukama.
AKO STE ISPIJAČ ČAJA
„Kći plantažera čaja“ – Dženet Maklaud Troter
Nezaboravna saga o ljubavi, snazi, dobroti i upornosti mlade žene, prožeta bojama i mirisima kolonijalne Indije. Radnja se odvija između 1905. i 1920. godine, najpre u Indiji, a zatim i u Engleskoj do kraja Prvog svetskog rata. Zanimljiv kontrast i istorijski događaji zadovoljiće ukus čitalaca istorijskih romana, a snaga glavne junakinje i njena ljubavna priča osvojiće vaše srce. Kada završite ovaj roman, ne brinite, imamo novu dozu koja će vam utoliti apetit – tu su i romani „
Nevesta plantažera čaja“, „
Devojka sa plantaže čaja“ i „
Tajne sa plantaže čaja“.
„Sreća je piti čaj s tobom“ – Mamen Sančes
Atikus Kraftsmen nikada ne putuje bez zaliha čaja erl grej i omiljene knjige. Kada ga pošalju u Madrid da ugasi časopis koji propada, on pakuje obe ove stvari. Nakon kratkog izleta u Španiju trebalo bi u roku od nekoliko dana ponovo da bude kod kuće u Kentu, sa šoljicom čaja u ruci. Ili se makar tome nadao. Pet dama koje vode časopis imaju druge ideje i učiniće sve da zadrže poslove koje vole. Čak i ako to uključuje zavođenje, duhove iz književne prošlosti i putovanje u srce malog španskog grada. A zgodno je i to što je Atikus iznenada nestao.
„Oluja u šolji čaja“ – Helen Čerski
Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.
AKO STE ISPIJAČ KAFE
„Srećni ljudi čitaju i piju kafu“ – Anjes Marten-Ligan
Dijan je supruga, majka i vlasnica pariske kafe-knjižare. Kad izgubi voljenog supruga i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu iznenada staje, sve osim njenog srca koje i dalje kuca. Izgubljena u limbu uspomena, ona više ne zna kako da nastavi da živi. Godinu dana kasnije šokiraće svoju porodicu i prijatelje iznenadnom odlukom da se preseli u gradić na irskoj obali. Tamo će upoznati privlačnog ali uzdržanog fotografa iz susedstva. Hoće li dozvoliti sebi da ponovo voli? Hoće li prevladati strah da će novom ljubavlju izdati voljene kojih više nema? (Pst, ova knjiga ima i
nastavak!)
„Kradljivac kafe“ – Tom Hilenbrand
Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Pred vama je istorijska avantura, roman čijem je glavnom junaku možda najomiljenija namirnica na svetu – kafa. Ovaj roman, zasnovan na detaljnom istraživanju, vodi čitaoce na putovanje u sedamnaestovekovnu Evropu.
AKO SE ODVIKAVATE OD KOFEINA – VREME JE ZA TOPLU ČOKOLADU
„Čokolada“ – Džoana Haris
Radnja romana smeštena je u fiktivno selo na jugu Francuske, čiji opis vam odmah dočarava atmosferu knjige. Pratimo priču o Vijan Roše i njenoj šestogodišnjoj ćerki Anuk koje dolaze u Lanskenet i otvaraju prodavnicu čokolade. Takav potez izaziva protivljenje lokalnog sveštenika koji prodavnicu posmatra kao provokaciju, pa se stanovnici sela prema Vijan odnose sa ljubaznom odbojnošću. Međutim, njen šarm i dekadentni slatkiši brzo će ih osvojiti. Pred vama je bezvremena priča o uspavanom selu koje će se razbuditi kroz zadovoljstvo i osećajnost – svaka stranica nudi nam opise čokolade koja se topi u ustima i privlači sve ljude koji žude za strašću.
„Kao voda za čokoladu“ – Laura Eskivel
Ispunjena receptima, čežnjom i gorko-slatkim humorom, ova šarmantna priča o životu meksičke porodice s početka prošlog veka rasplamsala je maštu i zadivila čitaoce širom sveta. Stara poslovica kaže da si „ono što jedeš“. Heroina priče Tita de la Garsa entuzijastična je kuvarica, pri čemu njene emocije postaju sastavni deo jela koja priprema. Kada njene suze padnu u smešu za svadbenu tortu, goste obuzima osećanje tuge i nostalgije. Kada zbog uboda trna nekoliko kapi njene krvi završi u sosu od ružinih latica, jelo, zbog njene sputane strasti, dobija svojstva afrodizijaka. Afrodizijaka koji navodi njenu sestru Gertrudu da pobegne od kuće sa vojnikom iz revolucionarne bande Panča Vilje. Ostalo saznajte sami!
„Čokoladni snovi“ – Suzan Bišop Krispel
U svetu u kojem vas slane karamele nagone da govorite istinu, a čokoladni tartufi izazivaju osećaj čistog blaženstva, prava čarolija ove nežne priče krije se u ljubavi koju junaci imaju jedni za druge. U gradiću među prevojima Apalačkih planina živi Penelopi, samohrana majka osmogodišnje devojčice i vlasnica
Čokoladne kućice, u kojoj mušterije uslužuje najlepšim toplim čokoladama i kolačima. Ali omiljenost njene radnje ne počiva samo na divnim ukusima: u posebnim prilikama Penelopi pomoću jedinstvenog ormarića u čokoladu dodaje i trun čarolije. Treba li reći još nešto osim da su najtraženije čokolada koja otkriva pravu ljubav i ona koja otkriva budućnost?