Koliko strana treba da ima savršena knjiga?

Da li postoji idealan broj strana i zašto smo toliko time opterećeni?



Šta znači kada kažemo da knjiga da ima previše strana? Ako volite da čitate, reći ćete da nijedna knjiga nije predugačka, ali, da se ne lažemo, svi mi imamo predstavu o nekom „idealnom“ broju strana kada je dužina knjige u pitanju.

Kao profesionalni čitalac i neko ko čita iz zabave, najviše volim knjige koje imaju oko 300-350 strana. I moji prijatelji i kolege, bilo da vole da čitaju ili ne, slažu se da je to idealan broj strana.

To ne znači da ne čitam duže ili kraće knjige, niti da imam nešto protiv njih, ali znači da ja, kao i mnogi drugi čitaoci, jednostavno moram da prokomentarišem obim knjige. Znate ono: „Na listi knjiga koje treba da pročitam imam jednu od 800 strana, ali zaista nemam vremena “. Ili na primer: „Moraš da pročitaš ovu knjigu. Likovi su sjajni i ima samo 220 strana.“

Zašto smo postali opsednuti brojem strana, pogotovo kada se radi o obimnijim naslovima i da li uopšte postoji idealan broj strana?

Zlatna sredina

Istražujući ovu temu, otkrila sam da zaista postoji idealan broj strana kada je reč o dužini knjige. Ako na Guglu ukucate „Koliko prosečna knjiga treba da ima strana“, pronaći ćete najpopularniji odgovor, a to je da treba da sadrži najviše 100.000 reči – otprilike od 60.000 do 90.000. Ovaj broj reči, u zavisnosti od veličine slova, staje na 300-350 strana.

Književni agent Džulijet Mašens, iz kompanije Mushens Entertaintment, kaže da je od 80 do 100 hiljada reči često standard romana za odrasle, i sve što autori žele da napišu, vrlo često staje u taj broj.

„Mislim da nam je broj stranica bitan, jer nam je važno da se pronađe ta zlatna sredina. To je sasvim dovoljno prostora da autor ispriča priču, ali da se njena radnja ne odvija sporo“, kaže Mašensova.

„Krimi romani su puni zapleta, napetosti i tragova i sve to može da stane u 90.000 reči.  S druge strane, ako imamo roman od 150.000 reči, a u knjizi se odvija mnogo različitih radnji, može se desiti da na neke bitne stvari potpuno zaboravimo.“

Čitanje u slobodno vreme

Debata o tome koliko roman treba da ima stranica nije nova pojava. Kada su knjige tek počele da se štampaju, bile su zaista obimne, poput zbirki propovedi, kazala je Helen Smit, profesorka na Jork univerzitetu. U 18. veku, romani su postali popularni među srednjom klasom.

„Jedna od priča o tom periodu jeste da je čitanje u slobodno vreme postalo odlika srednje klase. Pošto nisu radili, imali su dovoljno slobodnog vremena i mogli su da čitaju duge romane, poput onih Henrija Fildinga“, kazala je Smitova.

„Čitanje ispunjava mnoge potrebe, ali, pre svega, mislim da treba da nas zabavi i pruži zadovoljstvo. Razumem zašto neki čitaoci izbegavaju da čitaju obimne knjige. Brzo čitam i zaista uživam u tome, ali ponekad je rizično uzeti knjigu autora za kog ranije niste čuli, ili roman koji je nominovan za neku nagradu, posebno ako imaju 700 strana. Ljudi ne bi trebalo da se plaše knjiga sa velikim brojem stranica, ali ih razumem u potpunosti“, kazala je autorka Sara Maning, književni urednik u Red magazinu.

Veće knjige traže veću posvećenost, ali ako se radnja romana odvija glatko, lako ćete ga pročitati.

„Jako je važno da li je knjiga čitljiva. Ljubavne romane ćete pročitati jako brzo, na primer, dok neki kraći klasici ili savremeni romani od 200 strana mogu zaista biti teški za čitanje i može vam biti potrebno dosta vremena za njih, jer se čitaju na drugačiji način.“



Broj strana može da zavisi od žanra

Ne nalazimo knjige sa velikim brojem strana samo u komercijalnoj ili književnoj beletristici. Fantazija i fantastika su pune romana koji imaju preko 500 strana i znam da nisam jedina kojoj je lakše da pročita knjigu fantazije od 900 strana, nego književni roman istog obima.

„Romani fantazije mogu da budu duži, jer je taj svet obično složeniji i autori imaju više slobode. U savremenoj fikciji, ne morate isti broj reči da posvetite izgradnji sveta, jer stvaran svet nije toliko složen i nije toliko epski“, nastavlja Sara Maning.

U fantaziji vam je dozvoljen dodatan broj reči, jer se tu, na primer, govori o sudbini carstva ili traganju za nečim.

„U 'Igri prestola', autor je morao da nas upozna sa svim zamršenim odnosima, istorijom, magijom, morao je da nam objasni kako nastaju zmajevi. Govori o sudbini kraljevstva, ali takođe i o sudbini sveta, što je jako opširna tema i sasvim je normalno da se tako nešto opiše na većem broju strana.“

Kada govorimo o određenim žanrovima, znamo da će knjige imati veći broj strana, i to ne samo zbog opisa izmišljenog sveta o kom autor priča.

„Kod žanrova poput naučne fantastike, fantazije i istorijske fantastike, ljudi očekuju obimne romane. Koristimo izraze poput 'istorijske sage' i 'svemirske opere' koji upućuju na narativ velikih razmera“, kazala je autorka i akademistkinja Dž. A. Mensa.

Dž. A. Mensa kaže da veliki broj strana može da bude dobra stvar kada su u pitanju priče likova koje pratimo, naročito ako se podeli u nekoliko knjiga.

„Postoji nešto zadovoljavajuće kada pratimo junaka i u drugom ili trećem delu romana saznamo nešto što nam pomaže da razumemo sve što se dešavalo u prethodnim knjigama“, kazala je Dž. A. Mensa.

Samo fikcija?

Na kraju, da li broj strana može zaista da nas odbije od čitanja neke knjige? Iako postoji „standard“ kada govorimo o fikciji za odrasle, statistika nam pokazuje da svakako kupujemo knjige koje su i kraće i duže od 300-350 strana.

Prema istraživanjima kompaniji Nilsen (globalnoj kompaniji za merenje i analizu podataka), od 1.000 najprodavanijih knjiga u 2019. godini, 348 knjiga bile su fikcija za odrasle. Najobimnija je imala 5.264 stranica – srećom to nije bila samo jedna knjiga, već komplet svih sedam romana iz serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina. Samo 29 od 348 knjiga imalo je između 301 i 350 strana; 92 su imale između 351 i 400 strana, a 202 knjige imale su više od 401 strane.

Iz ovoga zaključujemo da ipak radije biramo da čitamo obimnije knjige. Kako Dž. A. Mensa kaže: „Čitamo knjige bez obzira na broj strana, jer se toliko unesemo u radnju da ne želimo da prestanemo. Tako da je ideja o savršenom broju strana samo mit.“


Autor: Sara Šafi
Izvor: penguin.co.uk
Prevod: Lidija Janjić