Laguna - Bukmarker - Koliko trošimo na knjige? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Koliko trošimo na knjige?

Unesko je proglasio 1995. godine 23. april kao Svetski dan knjige, tačnije dan koji označava globalnu proslavu čitanja u svim njegovim oblicima. To je istovremeno i datum smrti velikih svetskih pisaca kao što su Servantes i Šekspir. Kako prenosi Euronews culture, istraživanja Eurostata utvrdila su da je u vrhu liste zemalja čiji građani najviše troše na knjigu – Slovačka.

Foto: Freepik
 
U procentima, Slovaci su u proseku trošili 1,9 posto godišnjeg prihoda na novine, knjige ili kancelarijski materijal. Slovačka je ostala na vrhu liste poslednjih pet godina i zapravo je blago pala sa visokih 2,1 posto.

Pad sa 1,9 posto na 1,2 posto troškova koje stanovnici izdvajaju za knjige zabeležile su Hrvatska, Nemačka, Estonija, Letonija i Island. U proseku, Evropljani izdvajaju 1,1 posto svojih primanja na kupovinu knjiga.

Prema izveštaju Eurostata, na dnu liste je Kipar čiji stanovnici troše 0,4 posto a nešto iznad njih, tačnije 0,5 posto izdvajanja troškova za knjige su Grčka, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Srbija. Rezultati se odnose na 2021. godinu.

Pravi gubitnik na listi nije čak ni predstavio brojke EU od 2019. Severna Makedonija je poslednji put dala izveštaj o svojim izdacima pre tri godine i oni su iznosili 0,1 posto troškova za uživanje u literaturi.

Pored finansijskih troškova, Eurostat se bavio i istraživanjem čiji stanovnici provode najviše vremena čitajući. Ova istraživanja rade se jednom u deset godina, pa su poslednji rezultati iz 2015. iz 18 evropskih zemalja, jer za 2020. još nisu obrađeni.

Na vrhu liste vremena provedenog u čitanju dnevno je Estonija. Prosečan Estonac od 20 do 74 godine provede oko 13 minuta čitajući svaki dan. Finci, Poljaci i Mađari provedu 10 minuta dnevno čitajući, a na dnu tabele je Francuska, sa nacijom koja troši samo dva minuta čitajući dnevno. Na sličnom nivou bile su Rumunija, Austrija i Italija, koje su svaka 24 sata čitale pet minuta. Srbija je prema ovoj statistici u grupi zemalja čiji stanovnici na čitanje knjiga troše nešto više od pet minuta dnevno.

Čitanje je za 16,8 posto Finaca „glavna aktivnost“, a iza njih su Poljska, Estonija, Grčka i Luksemburg. Iako je Francuska zemlja koje je iznedrila Voltera, Igoa, Prusta i prošlogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade Ani Erno, samo 2,6 posto Francuza čitanje smatra glavnom aktivnošću u svom životu.

Autor: Marija Đorđević
Izvor: Politika


Podelite na društvenim mrežama:

otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.