SVETKOVINA ZA OČI

SVETKOVINA ZA OČI

Muzeji u Njujorku su, prema mišljenju mnogih, najbolje što taj grad ima da ponudi. Oni su, uistinu, prava svetkovina za oči.I za one koji nisu veliki poznavaoci slikarstva ali i za najprobirljivije sladokusce. Zamisao grupe umetnika i filantropa, koji su daleke 1870.godine maštali samo o tome da osnuju muzej koji se može porediti sa evropskim, daleko je nadmašena jer se zbirka dragocenih predmeta i slika koju poseduje Metropoliten Muzej danas smatra najsveobuhvatnijom u zapadnom svetu. Mada se muzej diči blagom sa svih kontinenata, od zbirke čak tri hiljade slika iz Evrope i doslovno zastaje dah.Kako i ne bi kada su na jednom mestu sakupljena možda najčuvenija platna holandskih i flamanskih slikara Brojgela, Van Dajka, Rubensa i Rembranta. Muzej, na primer, ima više dela sve cenjenijeg Vermera nego ijedan drugi na svetu. Tu su, naravno, i Italijani sa Botičelijem i stari španski majstori El Greko, Velaskez i Goja. Francuskih slikara je takođe u izobilju, Pusen i Vaten, na primer. Da i ne govorimo o impresionistima i postimpresionistima jer muzej ima čak 34 platna Monea. Sezan, Van Gog i Dega su isto tako obilato prisutni. Među takozvanim savremenim slikarima izdvajaju se Pikaso, Kandinski, Bonar, Kle i Matis.

Neprocenjive vrednosti

Pa reklo bi se da samo radi toga vredi da se preleti okean. Ali to ni izdaleka nije sve. Takođe na obodu Central Parka je i Gugenhajmov muzej čija je spiralna fasada umetničko delo čuvenog arhitekte Frank Lojd Vrajta. I tu se posetioci mogu naslađivati platnima Pikasa, Modiljanija i Šagala, da pomenemo samo neke od viđjenijih slikara.

U ljupkoj zbirci nešto manjeg obima ali isto tako neprocenjive vrednosti koju je prikupio magnat čelika Henri Frik najveće zvezde su, ako se tako može reći, Holbajnov portrer Tomasa Mora i prekrasna Vermerova platna koja ushićuju harmoničnim skladom svetla i senke. Privlačnost ove zbirke je sadržana i u činjenici da je izložena u Frikovom domu, zajedno sa skupocenim starinskim nameštajem i posuđem.

Muzej Moderne Umetnosti u 55.ulici u samom srcu Menhetna je isto tako bogat i uzbudljiv. I tu se mogu videti Sezan, Van Gog, Pikaso, Matis ali i Brak, Deren, Ernst , Maljevič, Mondrijani i Miro.

Ovaj samo nasumičan spisak, koji se pre može nazvati skicom nego makar delimičnim inventarom, čak i tako svedoči kakvo je sve blago sakupljeno u muzejima Njujorka. Muzeji, uz to,neprestano menjaju postavke ili priređuju gostovanja isto tako čuvenih stranih muzeja što znači da Njujorčani ne moraju da napuštaju grad da bi videli najveće umetničko blago sveta.

Oni koji se više interesuju za prirodne nauke isto tako imaju šta da vide jer Muzej Prirodne Istorije poseduje čak trideset miliona uzoraka. Među njima su svakako najuzbudljiviji skeleti preistorijskih životinja kao što su džinovski dinosaurusi i barasaurisi. Ni poklonici nauke ne mogu ipak da izbegnu slikarstvo jer su u muzeju izloženi neki od pećinskih crteža preistorijskih ljudi.

Novi model kulturne politike

Nameće se ,naravno, pitanje kako su prikupljena sredstva za kupovinu zbirki neprocenjive vrednosti ali takođe i za ulaganja u druge umetničke ustanove kao što su opere i koncertne dvorane? Verovali ili ne gotovo isključivo iz privatnih sredstava. Američki bogataši su osnovali ili novčano pomagali mnoge danas znamenite kulturne ustanove. To nije bilo samo pitanje dobre volje već i društveno prećutno prihvaćene obaveze i dobrog ukusa da se nešto od velikog bogatstva izdvaja za kulturu. Danas verovatno najpoznatija koncertna sala na svetu dobila je ime po milioneru filantropu Endju Karnedžiju koji je finansirao poduhvat. Njujorškom filharmonijom je na otvaranju 1891.godine dirigovao Petar Čajkovski da bi se u toku idućih decenija na dirigentskom pultu smenjivali Arturo Toskanini, Leopold Stokovski, Bruno Valter, Leonard Bernštajn i mnogi drugi isto tako veliki maestri.

Njujorška muzička ponuda, koja je i po izvođačima i po delima sigurno najbogatija na svetu, i danas se pretešno finansira iz privatnih izvora. Sredstva za umetnost ne izdvajaju se ,dakle, iz državnog budžeta što Njujorku nije smetalo da postane muzička i likovna prestonica sveta.