Tasos: rajsko ostrvo - drugi deo

Naročito, ako niste bili na nekom drugom...

 

 

Gledano sa feribota, možda vam se učini da posmatrate ogromnu grudvu uglja kako pluta na pučini. Na karti – Tasos svojim oblikom podseća na bujni mafin (desert od slatkog testa sa sitno seckanim suvim voćem ili komadićima čokolade, koji se služi u papirnatim ili korpicama od folije). Iako je obim ostrva tek nešto veći od devedeset i pet kilometara, a najviši vrh skoro da doseže hiljadu i dvesta metara, ipak će vam se učiniti grandioznim.

 

          Ako pretpostavim da ste putovali jednim od novijih feribota, kao što su Thassos VI, VII ili VIII, vožnju presedeli bilo u klimatizovanoj unutrašnjosti (pa se skoro smrzli) ili ipak napolju, da bi se neometano divili morskim slikama i vešto izbegavali obrušavanje galebova – tačnije njihovog izmeta, gužva, čiji ste odjednom deo po izlasku sa trajekta, može da vam poremeti dobro raspoloženje.

 

Pošto uniformisani feribotski momci podignu uže kako bi putnici izašli, ako ne znate tačno gde ste se zaputili, može vas na trenutak zbuniti ta blaža varijanta ljudskog stampeda u kome se nalazite: svi se oko vas guraju da što pre zakorače na čvrsto tlo; u ušima vam bubnji jezik koji ič ne razumete; iza vas se čuju nestrpljivi motorizovani vozači koji čekaju na svoj red; lučki policajac koji neumorno pokušava da pištaljkom udalji taksiste što se obrušvaju na turiste, kao oni, maločas navedeni, galebovi...

 

Zastanite nakratko, udahnite duboko i opustite se: stigli ste u Limenas ili Thassos Town, glavni grad ostrva.

 

Kao mnogi grčki gradovi, i Limenas je izgrađen na ruševinama Starog grada koje se i dan-danas mogu videti bilo u ograđenim lokalitetima, bilo u gradskom Muzeju. Ako volite da šetate, u suprotnom pravcu od pristaništa, iznad ribarske luke, nalazi se pozorište, ne tako imponzantno kao Epidavros u Atini, ali u kome se takođe, tokom leta održavaju predstave i koncerti. Dionisova glava iz III veka pre n.e., ostaci mozaičnih podova, glinene figure i Apolova statua iz VI veka pre n.e. će vas svakako zadiviti.

Legenda kaže da je na ostrvu postojalo nalazište zlata, koje je mamilo pirate, a zbog čega su se stanovnici udaljavali od morske obale i gradili naselja u unutrašnjosti ostrva. Tek kada je i poslednji piratski brod zauvek spustio svoja jedra, meštani su počeli da se vraćaju prvobitnim staništima.

Ali, legenda i dalje živi: postoje entuzijasti koji veruju da je nešto od onog zlata ipak ostalo i još uvek pokušavaju da ga pronađu.    

           

          Ako vas istorija ne interesuje, onda u Limenasu može da vam bude zanimljiva činjenica da postoji samo jedan semafor (inače, jedini na ostrvu) sa dva žuta, trepćuća svetla, hoteli različitih kategorija i zanimljive arhitekture, ulice kojima se uveče jedva prolazi da vam se čini kako stojite u mestu, marina sa usidrenim jahtama od kojih zastaje dah...

         

Tokom dana, prestonica zaživi u trenucima dolaska / odlaska feribota (ili delfina predviđenim samo za prevoz putnika, Flying Dolphins, kojim se od Kavale do Limenasa stiže za četrdesetak minuta, a cena karte je osam evra). Te međuvreme možete iskoristiti da na miru i detaljno istražite šta se sve nudi i uporedite cene. Pored odeće, igračaka i raznoraznih suvenira, kojima se može odoleti, ne možete ipak odoleti, a da makar ne probate nešto od ostrvskih proizvoda: pre svega med, koji toplo preporučujem. Ovde je veoma popularno slatko od bundeve, zelenih (neuzrelih) smokava, oraha, narandžine kore... tako da pored maslina, maslinovog ulja, ratluka, pastela (table meda sa susamom, bademom, lešnikom, pistaćima ili orasima), mislim da će i oni sa najistančanijim ukusom pronaći nešto za sebe. Ukoliko šetate sa decom, a udovoljavate njihovim željama bar tokom tog desetodnevnog odmora, pripremite sitan novac (po pola evra), jer na svakom uglu i pored svakog kioska postoje one igračke (konji, slonovi, automobili, svemirski brodovi) za ljuljanje / vožnju, čija ta dva-tri minuta koštaju pedeset centi. 

         

A kada počne da se spušta mrak... odasvud, kao iz mravinjaka, ulice, restorani, bašte... počinju lagano da oživljavaju. Mešaju se zvuci tradicionalne i moderne muzike, mirisi, jezici. U toj glavnoj pešačkoj zoni, otkako sam ovde, svakog & celog leta (koliko otprilike traje školski raspust), srećem našeg umetnika koji je gotovo usavršio ekspres-brzo-slikanje sprejevima, bivšeg režisera koji pokušava crtanjem portreta da upotpuni svoj budžet i bračni par koji takođe slikanjem, odnosno uplitanjem šarenog konca sa kosom zarađuju za to duuugo letovanje, sve do kraja avgusta.

         

Tako Limenas noću postaje vašarska pozornica: šećerna vuna, pečeni / kuvani kukuruz, ringišpili, kana-tetovaže, neumorni šetači-klovnovi na štulama, okamenjeni Čarli Čaplin, natpis na srpskom –palačinke. Ali, ma gde da ste, odasvud će do vas dopreti miris girosa čiji se valjci mesa neumorno vrte... kao što bi moglo da se zavrti i vama u glavi dok se ne naviknete i prepustite uživanju.

         

A zbog toga ste i došli ovde, zar ne?

                  

B.B.Ćašina 24.6.2009.

 

- nastavak sledeće srede -