10.09.2009.
Tasos: rajsko ostrvo
Naročito, ako niste bili na nekom drugom... 3.deo
Posle Limenasa, odnosno prestonice, svako sledeće ostrvsko selo će vam se učiniti mirnim, da ne kažem – dosadnim. Jer, ukoliko ste željni gužve, galame, noćnog provoda... ipak, preporučila bih vam da ostanete u Thassos Town-u.
Međutim, za ljubitelje prirode i pešačenja – predlažem obilazak ostrva u jednom danu & dahu, po rasporedu kretanja kazaljke na satu:
1.
Panaija, što bi na našem jeziku značilo Bogorodica, je najkompaktnije ostrvsko selo koje se nalazi na oko 8 km udaljenosti od Limenasa. Put vodi kroz gustu šumu i ima dosta krivina (kojima celo ostrvo inače, obiluje), pa ako ste podložni povraćanju, za svaki slučaj, krenite praznog stomaka. Pažnju može da vam privuče nekoliko stvari: oznaka za letnji kamp osnovaca, prašina iz kamenoloma – jednom sa desne, jednom sa vaše leve strane - odakle se otprema nadaleko čuven po kvalitetu beli, tasoski mermer i slapovi vode, koji će vam seći put ukoliko je bilo kiše...
Ako selo zamislite kao jednakokraki trougao, onda bi oko temena A mogli da naiđete na prvi parking, nekoliko povelikih lipa i prodavnicu sa hand made proizvodima, izložbeno-prodajnu galeriju... Malo podalje ćete, niz tu katetu AC naići na još jedan parking, pored obdaništa, a malo ukoso i na restoran sa baštom pod hrastom, za koji kažu da ima više od četiri stotine godina (hrast, naravno, ne restoran). Ukoliko su vas one, maločas navedene krivine iscrpele, onda vam preporučujem da upravo tu ručate. Poslužuju se najkvalitetnija & najukusnija jela sa roštilja i ražnja. Ako volite crevca sa žara, onda svakako probajte kokoreci (na ražanj gusto naređana džigerica, koja se omota crevcima, pa se tako sve peče nekoliko sati)... Dok čekate da vas posluže, uđite u restoran i pogledajte akvarijum sa raznim vrstama morskih riba, to će naročito obradovati decu.
Inače, ta kateta AC je novokaldrmisana ulica koja vodi uzbrdo, između kuća, hotela, prodavnica... sve do istoimene crkve. Nešto podalje, na temenu C, nalazi se mali trg sa klupama, česmom i grotlom u koje se sliva voda iz planinskog izvora i na kome osim nje, za romatične osobe, tu ne protiče ništa drugo. S obzirom da je hladovina okolnih hrastova tako debela, možete pomisliti kako se nalazite u pećini. A kada već spominjem pećinu, zaista postoji jedna na petnaestak minuta hoda odatle, Drakotripa ili na našem jeziku –
Zmajeva rupa. Pećina je neistražena u potpunosti.
Teško da ćete odoleti, a da se odatle ne spustite niz
visinu trougla širokim stepenicama, nazad, u centar sela. Sa leve strane vam je sve na dohvat ruke: kuće, male bašte, muzika iz dnevnih soba, jak miris raznih začinskih biljaka pridodatih u jelo za taj dan... a s desne strane, huk bistre planinske vode koja hrli ka moru.
Druga kateta BC je običan, uski asfaltni put, koji uglavnom postaje olakšica za vraćanje bilo iz crkve, bilo sa malog trga sa opijajućom hladovinom.
Na izlasku iz sela, postoji put koji vodi ka plaži nazvanoj Zlatni pesak ili Zlatna obala. Oni koji su makar jednom bili znaju da se između Limenasa i Panaije nalazi dugačka, peskovita plaža Makriamos, koja vodi ka Golden beach-u.
2.
Potamija i Skala Potamijas, pružiće priliku vama, koji volite i bavite se planinarenjem, da osvojite najviši vrh ostrva – Ipsario. Sa još nekoliko vrhova predstavlja jedinstveno mesto gde ima snega tokom kalendarske zime, jer praktično – zima ne postoji na ostrvu. Sneg u niziji nije padao poslednje dve godine, a pre tri godine bilo ga je jedva nedelju dana...
Ako imate vremena, svratite u muzej otvoren u čast samo svetski poznatom vajaru, Polignotu Vagiu, koji je rodom odatle.
Naravno, ne možete zaobići možda najlepšu, tkz. Zlatnu plažu koja predstavlja sjajan spoj boja: mora, peska i borova.
A u maloj, ribarskoj luci, građevina na samom vrhu koja gleda ka moru je Tarzana (ne, nema nikakve veze sa Tarzanom E.R. Barougsa), koju su u XIX veku sagradili svetogorski monasi.
3. Za
Kiniru kažu da je najlepše selo na istočnoj strani, jer obiluje bujnom vegetacijom, a koja je rezultat visokih prosečnih temperatura u toku godine i mnoštva izvora upravo na toj strani ostrva. Iako je u prošlosti glavna grana proizvodnje bila skoncentrisana na stočarstvo, čini mi se da neki veći pomak ka turizmu ni danas nije napravljen – u poređenju sa prestonicom i Prinosom, koji zahvaljujući upravo feribotskim lukama predstavljaju saobraćajno&turističke čvorove ostrva.
U Kiniri se nalazi jedna od najpoznatijih grčkih plaža – Paradisos. Do nje se dolazi strmim putem kroz šumu, može se donekle prići i autom, a epitet je stekla zahvaljujući talasima kojih ima u svako doba godine. Stoga je voda hladnija nego pri ostalim delovima ostrva, ali uvek predstavlja atrakciju i nezaobilazna je meta pri obilasku Tasosa.
I još nešto zanimljivo, a što se tiče Kinire: pripada joj privatno ostrvo – Kinirjotiko. Nenastanjeno je, mada se i dan-danas tamo nalazi očuvana kuća vlasnika ostrva, prekriveno je borovima, divljim maslinama i niskim rastinjem. Obale su mu strme i nepristupačne, ali ribari kažu da su upravo te vode oko ostrva najbogatije ribom. Ako ste strpljiv posmatrač, možete videti i jata delfina.
Kastro se nalazi u unutrašnjosti ostrva na visini od oko 800 metara i predstavlja ostatke najstarije ljudske naseobine na ostrvu. Bio je svojevremeno utočište od pirata a potpuno je opusteo s početka XX veka, kada su se stanovnici preselili zbog posla u priobalne delove. Bavili su se proizvodnjom i preradom metala za neku nemačku firmu, osnovali selo Limenarja, a i dan-danji u priobalnom delu postoje ploče i blokovi ruda metala, zbog čega more izgleda da ima crvenu, odnosno crnu boju. Ta plaža je poznata pod imenom Metalia.
4. Legenda kaže da je
Aliki bila kraljica i imala svoje kraljevstvo upravo tu. Možda je legenda istinita, jer se iza priobalnih kuća mogu videti ostaci naselja i svetilišta, za koje se pretpostavlja da je sagrađeno u VII veku p.n.e. U XIX veku je pronađen i jedan kuros (tip statue nagog mladića; pravljene su za poklon hramovima ili spomenik na grobljima; njihovu izradu mogle su da plate samo aristokrate;
http://sh.wikipedia.org/wiki/Kouros).
Posle snažnog zemljotresa 1509. godine, poplavljen je kamenolom iz koga se vekovima vadio mermer, tako da ronioci mogu videti nedovršene radove, započete tog kobnog dana, i za te vode se govori da su pune opasnih rupa.
I ako vam se pri poseti drugim selima čini kako vreme stoji, ono ovde svakako ide unazad.
Timonja se odlikuje ostacima jedne vizantijske crkve i dve odbrambene kule i malim plažama između stenovitih obala. Ženski manastir Arhanđela Mihaila, koji je i zaštitnik ostrva, nalazi se na putu ka Astrisu.
Teologos je najveće planinsko selo na Tasosu. Posle požara velikih razmera 1985. godine koji je zahvatio ostrvo, izgorele su borove šume, a obilne kiše, te iste zime, isprale su zemlju, ostavljajući samo goli kamen. Međutim, zahvaljujući izvorima kojima ostrvo obiluje i zalaganju stanovnika i raznih organizacija, pošumljene su izgorele površine, tako da je samo pitanje vremena kada će Teologos prestati da izaziva depresivni osećaj pustoši.
5. U Astris su svojevremeno, stanovnici Teologosa silazili krajem jeseni i sakupljali & brali masline. Samo selo je turistički najnerazvijenije, iako ima nekoliko plaža, među kojima je najpoznatija Psili Amos. Postoje termalni izvori koji zajedno sa tretmanom muljem, kažu, pomaže kod upale zglobova i kostobolje.
Preko puta sela nalazi se pusto ostrvce Astirjotiko, koje je po legendi Homerovo ostrvo sirena.
- nastavak sledi -