V

Od jedne žene srednjih godina slušam priču o tome kako je sve više impotentnih muškaraca. Nije ona lično ni pogođena ni ugrožena, govori o mlađim ženama koje joj prenose svoja saznanja i, verovatno, direktno su pogođene ovim „odsustvom realizacije“. Tu ima čak i mladića od dvadeset pet godina, a onih od trideset pet ili četrdeset godina ima toliko da će to uskoro postati pravilo. Šta su razlozi, može samo da se nagađa. Popularna medicina gromoglasno objavljuje svoje odgovore na ovo pitanje: stres, umor, previše rada, strah od budućnosti... Bez obzira na sve mudrolije, a medicina o tome zna vrlo malo, ostaje suštinsko pitanje: zašto ne mogu? Da li se gomila spoljnih faktora i uticaja preselila unutra, u ljude, i izazvala blokadu? Kako i druge stvari ne prodiru u čovekovo biće i koče ga, nego baš ova? Zašto je potrebno dugotrajno i komplikovano lečenje ovog problema? Marksistička nauka bi to objasnila dijalektički: protivrečnosti modernog kapitalističkog društva prenele su se i kod nas, pa deluju negativno i na našeg čoveka. Mogao bi neko da pomisli da u socijalističkom društvu nema opasnosti od impotencije, jer protivrečnosti nisu zaoštrene.

Da li je u neolitu bilo impotentnih muškaraca? Da ne pomislite da se šalim s ozbiljnom temom, reći ću vam svoje mišljenje. Mislim da se „nešto“ nedefinisano ali moćno meša u ljudski život. Nešto što izmiče lakom uzročno-posledičnom tumačenju, nešto opasnije od veze uzrok–posledica. Nemam još ime za ovu nedefinisanu silu, niti vidim njen cilj u budućnosti. Da li je potrebno da se smanji broj stanovnika na Zemlji, možda je potrebna bolja selekcija genetskog nasleđa, pa „otpadaju“ manje vredni? Da li neki natprirodno moćni biološki regulator utiče na promene organizma čiji će se rezultati videti u budućnosti?

Postojanje višeg plana slaba je uteha za (impotentne) muškarce. Neutešni su u svojoj nesreći, a ona polako u njima budi zlo, koje će iskaliti na onima koji nisu krivi za nastalu situaciju – na svoje ženske partnere. Tako nastaje svojevrsna patologija, veze ili brakovi u kojima su partneri postali sadomazohisti. Sadisti su muškarci (impotentni) koji svoju nemoć iskazuju kroz razne oblike psihičke ili fizičke torture nad partnerkom ili suprugom, koja ih trpi iz raznih razloga – obično zbog finansijske zavisnosti.

Tako se krug zatvara. Ali ostaje pitanje da li su se u ovo umešali bogovi (ili demoni ?) I zašto? Možda uskoro, za par vekova, muškarci neće biti potrebni u svojoj osnovnoj biološkoj funkciji. Ako se to desi, biće to veliko olakšanje za sve impotentne muškarce. Pošto se od njih neće očekivati više nego što mogu da pruže, biće to pravi trenutak da počnu da se vraćaju svom biću. Postaće ponovo potentni ali sem rekreativnog seksa, ako bude i takvog, neće moći da očekuju bog zna šta. Biće to jedan od znakova da se ljudski rod umorio i istrošio i da mu se bliži neumitni kraj ili da će doći do promena svih osnovnih ideja i razloga postojanja. Šta će biti novi razlozi postojanja i šta će biti važno i presudno za postojanje novih muškaraca u tom vremenu, ostaje da se nagađa. Sigurno je da pitanje potencije neće biti ključno.
(2011)