Zašto se devojke u Srbiji oblače kao da su upravo pobegle iz harema?
Ne obraćam previše pažnje na ulici na to kako je ko obučen, jer ne procenjujem ljude kroz garderobu, no nisam mogao da ne primetim da je nešto postalo „modni trend“, u proteklih par godina.
Nikada nisam razumeo zašto lepe devojke umanjuju svoje kvalitete, izgled, nastup, ružnom i neprikladnom garderobom, zašto se podvrgavaju „modi“ koju kreiraju, uglavnom, netalentovani ženomrsci, zašto ne izgrađuju svoj lični stil već se uključuju u uniformisano modno stado? Zato sam i primetio da sve više devojaka nosi „modnu verziju“ orijentalne mode (ako tako nešto uopšte postoji), šalvare spuštene ispod pupka.
Ne stoji dobro većini devojaka razgolićeni stomak, ne izgleda svaki stomak lepo, čak ni u kupaćem kostimu, bikiniju ili tangi, a o modi u gradu da i ne govorimo. Ovako gradom špartaju „salčići“, strije, kratke noge u ravnim cipelama ili patikama, sve po diktatu haremske mode. U pitanju su uglavnom mlađe devojke, tinejdžerke, one starije i promišljenije ne prave ovu grešku.
Jedno vreme sam mislio da je posredi (samo) nedostatak ukusa, ali znajući ovdašnje mudrice to mi se nije uklapalo u sliku o njima. Da li je moguće da je i na najobičnijem odevnom artiklu opšta ekonomska propast zemlje pokazala svu svoju tragičnu sliku? Da li smo toliko potonuli da nismo u stanju da kupimo ništa sem najjeftinije tursko-kineske krpe, da li je moguće da je pet stotina dinara (sigurno ne preko hiljadu) postalo limit našeg modnog ukusa? Ili limit kad prestaje bilo kakav kriterijum, pogotovo što bi bilo šokantno da u nedostatku bilo kakvog drugog rešenja krenu u grad i bez šalvara?
Svim lepoticama u mom gradu želim bolju finansijsku situaciju, više novca za sve potrebe, pa i modne, jer ne mogu više da gledam ovaj tragični otomanski modni detalj kao ekonomsku nužnost. Da li nas neki ironično nastrojeni anđeo iskušava (i kažnjava?), ne usuđujem se ni da pomislim.
Zašto se devojke u Srbiji oblače kao da su upravo pobegle iz harema?
Ne obraćam previše pažnje na ulici na to kako je ko obučen, jer ne procenjujem ljude kroz garderobu, no nisam mogao da ne...više
Od jedne žene srednjih godina slušam priču o tome kako je sve više impotentnih muškaraca. Nije ona lično ni pogođena ni ugrožena, govori o mlađim ženama koje joj prenose svoja saznanja i, verovatno,...više
Oduvek sam voleo Andrića i grozio se književnih kritičara koji su ga tumačili, beskrajno mereći njegove “dubine”, a nadam se i “širine” kao i “zapremine.” Jadni...više
I
Čudno je kako osećamo grižu savesti tek kad nam umre neko koga do tog trenutka nismo tretirali na ispravan način. Koliko puta smo se obrecnuli na majku ili oca, sestri rekli nešto ružno, brata...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.