Koristi postavljanja male besplatne biblioteke u dvorištu

Pre nekoliko godina, počeo sam da primećujem nešto poput kućica za ptice, kako niču po travnjacima ispred kuća širom Denvera. Kada sam pogledao bolje, shvatio sam da te kućice nisu predviđene za ptice već da sadrže knjige. Ukrašene znacima na kojima je pisalo „Mala besplatna biblioteka: uzmite knjigu, donesite knjigu“, zainteresovale su me i želeo sam da saznam više o tom pokretu za zajedničke biblioteke.



Sve je počelo 2009. godine kada je gospodin  iz Viskonsina postavio malu biblioteku u spomen na svoju preminulu majku, koja je bila učiteljica i ljubitelj knjiga. Ideja se brzo raširila i Tod Bol je ubrzo osnovao neprofitnu organizaciju „Mala besplatna biblioteka“. Cilj je bio širenje ljubavi prema knjigama koliko god je to moguće, i bogami organizacija je to i uradila: dok ovo pišem, ima više od 32.000 besplatnih biblioteka širom sveta.

Pošto sam i sam ljubitelj knjiga, želeo sam da se priključim pokretu. Supruga mi je kupila biblioteku na poklon (na njihovom sajtu možete kupiti biblioteku na sklapanje) i postavio sam je u dvorištu ove jeseni. Posle nekoliko meseci od kako je postavljena, mogu zadovoljno da kažem da je postigla i veći uspeh nego što sam zamišljao.

Male biblioteke u osnovi funkcionišu kao razmena knjiga među susedima. Ideja je da kada nekome privuče pažnju određena knjiga, on je uzme i kasnije ili je vrati ili donese neku drugu. Nedeljno, na desetine knjiga se obrne u mojoj biblioteci, a koristi i za mene i za zajednicu su brojne:

1. Promoviše se književnost

Koliko god to bilo teško poverovati, ali danas postoje milioni ljudi koji ne znaju da čitaju. A čak i za onaj deo populacije koji čita, to još uvek ne znači da to zaista i radi. Naša kultura članaka na internetu u formi raznih lista (10 stvari koje...) stvara čitaoce koji imaju koncentraciju samo za kratke tekstove, i koji, čini se s ponosom, odbijaju da čitaju išta dugačko i zahtevno. Ako je to istina za čitanje preko interneta, koliko to tek važi za knjige?

Pored užitka koje čitanje nekome pruža, ta sposobnost je jedan od temelja delotvornog i uspešnog života odrasle osobe. Čitanje nas uči disciplini, saosećanju, istoriji (i onome što možemo naučiti iz nje), itd. Koristi su suviše brojne da bi se sve navele.

E sada, imati malu biblioteku u dvorištu sigurno neće odmah navesti ljude da čitaju, ali nadam se da će promovisati ideju da su knjige od ključnog značaja. Možda će neko ko čitavu deceniju nije pročitao knjigu, uzeti neku. Možda će neki mladić uzeti knjigu koja je stepen ili dva iznad onoga što je do sada čitao, i potruditi se da nauči više i unapredi svoju pismenost. Možda će roditelj koji ne može priuštiti knjigu svom detetu, uzeti jednu i tako preneti užitak čitanja narednoj generaciji.

Knjige su blago i stavljajući biblioteku u svoje dvorište, takav stav širim u svom susedstvu i svim ljudima koji prođu pored mog dvorišta. To je lak, rizika lišen način za nekoga da dođe do knjige – nema članskih karti, beskonačnog niza knjiga koji će vas zbuniti, nema krivice ako se nešto ne vrati na vreme. To je najjednostavniji način promovisanja književnosti u svojoj najbližoj sredini.
 
2. Unapređuju se dobri odnosi među susedima

U društvu povećane otuđenosti, znati svog suseda je odlika nekih prošlih vremena. Danas, deca se iz straha drže unutra, a odrasli retko vide jedni druge osim kada izađu da očiste sneg sa trotara ili pokupe novine. Zajedničko pravljenje roštilja u dvorištu je retkost, i radije nego da pozajmimo malo šećera od komšije, mi trknemo do prodavnice.

A zapravo, naš kraj može biti mnogo više nego samo mesto gde živimo. On može biti zajednica koja je tako očajnički potrebna u našem životu. Kako je to rekao Markus Broterton: „Kada se radi o tome gde živi, nezreo čovek ima običaj da svoj kraj vidi samo kao mesto gde prespava. Ali zrela osoba na svoje susedstvo gleda kao na mesto u čijem je stvaranju i sam učestvovao“.

Možete pomoći u stvaranju susedstva u kome želite da živite – u kome želite da vaša deca odrastaju – između ostalog i time što ćete postaviti malu besplatnu biblioteku: ne promovišete samo knjige, već i prijateljstvo, opšte dobrostanje, identitet zajednice, itd.

Ono što je fino kod male biblioteke jeste što je to prilično pasivan način da izgradite zajednicu. Iako svakako možete da organizujete roštilj, žurke i druga dešavanja u susedstvu, biblioteku je dovoljno da jednom postavite i posle toga ne radite ništa više osim opšteg održavanja. A ako ste poput mene, redovno proveravate naslove koji se nalaze u njoj i starate se da je biblioteka dobro održavana, neizbežno je da ćete njene korisnike upoznati bolje.



3. Širi vaše lične horizonte

Mnogo ljudi čita samo knjige koje ne pripadaju fikciji, ili onih koji čitaju samo određene žanrove poput trilera ili drama. Međutim, biti potpuna ličnost, znači posedovati znanje iz različitih oblasti. U društvu u kome su karijere i interesovanja specijalizovani, čovek koji može da nađe vezu između naizgled nepovezanih stvari biće najuspešniji i najtraženiji.

Imati malu biblioteku, omogućuje širenje vaših sopstvenih čitalačkih vidika. U mojoj  biblioteci, nalaze se knjige o nekretninama, knjige za samopomoć, o nutricionizmu, nešto Šekspira, magazini o životnom stilu, i puno fikcije različitog žanra. Mnoge od njih, ja sam ne bih odabrao, ali samo uzevši dve-tri da ih prelistam, sigurno sam nadogradio svoje opšte znanje i postao svestan novih mentalnih modela.

Umesto da pravite biblioteku  knjiga koje ste sami izabrali, postoji nešto oslobađajuće u čitanju dela koje su drugi izabrali za vas. Uživam u knjigama u kojima nikada nisam pomišljao da ću uživati, i srećem se sa piscima i temama koje nikada ne bi privukle moju pažnju u biblioteci ili knjižari. Ograničavajući sebe da birate između samo 10 do 15 knjiga koje su različiti ljudi ostavili, vi zapravo otvarate svoje vidike mnogo više nego što bi to inače bilo moguće.

4. Omogućava vam da pričate sa strancima

Sposobnost da se priča sa strancima je veština koju bi svaki čovek trebalo da razvija. To poboljšava vaše socijalne veštine, ali vas i jednostavno čini srećnim. Koji je bolji način da stupite u razgovor sa strancem nego zbog knjige? Gotovo svaki dan odem i proverim svoju biblioteku: koje su knjige uzete, šta je novo dodato, šta bih mogao uzeti za sebe? S obzirom na to da imamo stanicu za gradski autobus ispred kuće, velike su šanse da će neko tu sedeti na klupi i čekati svoj prevoz.

Kad god ja ili oni započnemo konverzaciju, najčešće je vezano za biblioteku. Pitaju me da li sam je ja postavio, moraju li da vrate knjigu koju uzmu (ne moraju, samo ih ohrabrim da ponekad donesu knjigu, bilo koju) , odakle mi ideja za tako nešto, i druge stvari. Na mnogo načina, to neobavezan razgovor čini lakšim; tu je jasna tema razgovora sa kojom se počne, a ako se razgovor razvije dalje, super. Ako ne, imao sam prijatan neobavezan razgovor sa strancem koji je nadam se, imao koristi od moje biblioteke. I kao dodatna korist, promovisao sam ideju pokreta „Mala besplatna biblioteka“.

5. Neguje vašu velikodušnost

Živim u srcu Denvera. U krugu od samo nekoliko kilometara oko mog doma, ima na desetine malih biblioteka u dvorištima, koje dele radost čitanja sa svakim ko tu prođe. Naravno, navedene koristi su bitne, ali kada se sve svede, najvažnija je, naročito za mene, čista želja da se u zajednici širi ljubav prema knjigama. Želim da živim u svetu u kojem ima knjiga, i u kojem su znanja koja dolaze sa njima, visoko cenjeni. A način da to uradim u svom kutku ovog sveta, jeste da budem velikodušan i održavam raznovrsnu biblioteku u kojoj će uživati susedi i svi oni koje put nanese.

Velikodušnost je u srcu svega i u srcu onoga što male biblioteke donose vašem susedstvu. Na kraju, reč je o vraćanju duga zajednici i činjenju dobrog ljudima koji prolaze svakog dana pored vaše kuće. Čak sam dobijao i zahvalnice, koje su dodatna korist onima koji se služe mojom bibliotekom. Uzmite ovu poruku na primer od gospodina po imenu Esteban, koji je bio naročito zahvalan što je imao „društvo“ jedne hladne noći na autobuskoj stanici: „Hvala vam za ovaj divan dar, knjigu. Ona je divno društvo u ovoj hladnoj i samotnoj noći. Doneću jednu čim budem mogao!“

Kada bi svaki kraj imao biblioteku, da li bismo uskoro imali društvo u kome bi ljudi manje vremena provodili na svojim telefonima a više sa knjigom? Ne možemo znati dok ne pokušamo, i zato izađite napolje i napravite biblioteku za svoje susedstvo.

Autor: Džeremi Anderberg
Izvor: artofmanliness.com