Doneli ste novogodišnju odluku da počnete da pišete roman? Pročitajte neke od saveta za pisanje Lava Tolstoja, Džona Stajnbeka i drugih poznatih autora.
Na svakog pisca kome treba osama u tihoj kancelariji (poput Džonatana Frenzena), ide drugi pisac koji najbolje piše u obližnjem kafiću i koji se bori da ugrabi vreme za pisanje između kućnih poslova i dece.
Postalo je očigledno da uz sve ove različite pristupe pisanju, postoje određene ideje i saveti u kojima se slažu mnogi pisci. U svom pismu gospođi Brukfild iz 1866, Čarls Dikens savetuje: „Stalno gurajte svoju priču napred... time što je pripovedate žustro i bez daha, u svom licu, ljudi [likovi] će pričati svoju priču i ponašati se na sebi svojstven način.“ Ukratko: pokažite to o čemu pišete. Ovih pet reči su dobro poznate svakom ko je prisustvovao kursevima kreativnog pisanja u 21. veku.
Neki pisci pričaju o tome šta su radili pogrešno, kao i o tome šta su radili ispravno. Govore o svom neuspehu da završe rukopis, o neuspehu da pronađu izdavača, o loše zamišljenim likovima i mučnim, glomaznim zapletima. Evo nekih od naših omiljenih saveta, kojima mislimo da bi svaki pisac trebalo da se povede
1. Hilari Mantel – malo arogancije može biti od velike pomoći
„Najkorisnija osobina koju pisac može da razvije je samopouzdanje – ili arogancija, ako umete njome da upravljate. Pišete da biste se nametnuli svetu i morate da verujete u svoju veštinu i kada svet ne pokazuje da je saglasan sa onim što pišete.“
2. Lav Tolstoj i H. F. Lavkraft – izaberite vreme za pisanje koje vam najviše odgovara
Tolstoj je verovao u pisanje od ranog jutra: „Ja uvek pišem ujutru. Bilo mi je drago kad sam nedavno čuo da je i Ruso, nakon što bi se probudio, išao u kratku šetnju, nakon čega bi seo da piše. Ujutru je glava naročito sveža. Najbolje misli se često javljaju ujutru nakon buđenja, dok smo još u krevetu, ili tokom šetnje.“
Ili ostanite budni do kasno u noć da biste pisali, kao H. F. Lavkraft: „Noću kada se stvarni svet povuče u svoju pećinu i ostavi sanjare na miru, bude se nadahnuće i veštine koje su nemoguće u bilo kom drugom manje magičnom i manje tihom dobu dana. Niko ne zna sa sigurnošću da li je pisac osim ako nije pokušao da piše noću.“
3. Vilijem Fokner – čitajte da biste pisali
„Čitajte, čitajte i čitajte, čitajte sve – jeftine knjige, klasike, dobre i loše, i vidite kako su napisane. Kao što drvodelja prvo radi kao šegrt i izučava veštinu. Čitajte! Upićete pročitano. Zatim pišite. Ako je to što ste napisali dobro, videćete da je dobro. Ako nije, bacite papir kroz prozor.“
4. Ketrin Mensfild– pisati bilo šta je bolje nego ništa ne napisati
„Kada se osvrnem na svoj rad, zamišljam da sam oduvek pisala. Između ostalog i budalaštine. Ali bolje je za pisca da piše budalaštine ili bilo šta drugo, nego da ne piše ništa.“
5. Ernest Hemingvej – prestanite da pišete kada uhvatite zalet
„Uvek prestanite da pišete kada uhvatite zalet i ne brinite o tome dok ne počnete da pišete sledećeg dana. Na taj način će vaša podsvest sve vreme raditi na tome što ste započeli. Ali ako o tome svesno mislite ili brinete o tome, ubićete taj zalet i vaš mozak će se umoriti pre nego što počnete.“
6. Džon Stajnbek – pišite stranu po stranu
„Otarasite se ideje da ćete ikad završiti knjigu. Zaboravite na ideju o 400 strana i samo pišite jednu stranu na dan. To pomaže.“
7. Miranda Džulaj – ne brinite o lošim verzijama
..Bila sam mnogo gluplja kad sam pisala roman. Osećala sam se kao užasan pisac... Došla bih svakog dana iz kancelarije i rekla bih: 'Pa, baš mi se dopada ova priča, samo bih volela da je bolje napisana.' U tom trenutku nisam shvatala da sam pisala najgrublju verziju. A najgrublju verziju je najteže napisati. Od tog momenta, pisanje je postalo relativno lakše. To je bilo kao da sam držala u rukama plastelin od kojeg sam mogla nešto da napravim i trebalo je samo da nastavim da ga oblikujem – pisanje miliona verzija romana, radikalno menjanje stvari, likovi nestaju, rešavanje misterija: 'Šta ovo radi ovde? Da li da to izbrišem?'. I onda bih shvatila da je to tu sa razlogom, zato što je to ključno za ovu knjigu. Obožavam taj detektivski rad, nadam se do samog kraja dok sva pitanja nisu rešena.“
8. F. Skot Ficdžerald – ne pijte dok pišete
„Postalo mi je kristalno jasno da odlična organizacija poduže knjige ili najistančanije opažanje i rasuđivanje u prepravci romana ne idu dobro uz piće. Pijani možete napisati kratku priču, ali za roman vam treba mentalna brzina koja vam omogućava da očuvate ceo nacrt u svojoj glavi i da nemilosrdno žrtvujete ono što je suvišno... Dao bih sve što imam da nisam napisao treći deo knjige 'Blaga je noć' na stimulansu.“
9. Zejdi Smit – „skinite“ se sa interneta
„Radite na kompjuteru koji nema pristup internetu.“
10. Mjuriel Spark – nabavite mačku
„Ako hoćete da se duboko koncentrišete na neki problem i naročito ako želite da se koncentrišete na pisanje, treba da nabavite mačku. Sami sa mačkom u sobi gde radite... Mačka će se zasigurno popeti na sto za kojim radite i leći ispod stone lampe. Svetlo lampe... veoma prija mački. Mačka će se smiriti i biti spokojna, i taj spokoj koji prevazilazi svako razumevanje će polako početi da utiče na vas, dok sedite za svojim stolom, tako da će se sleći svi uzbudljivi detalji koji su vam ometali koncentraciju i vratiti vašem umu samokontrolu koju je izgubio. Ne treba da sve vreme gledate u mačku. Njeno samo prisustvo je dovoljno. Efekat mačke na vašu koncentraciju je izuzetan i veoma misteriozan“.
Autor: Trevis Alborou
Izvor: theguardian.com