Navikli da se okupljamo svakog prvog petka u mesecu, i tako punih pet godina, teško nam je pala nemogućnost da se vidimo 3. aprila kada je bio termin za 62. Lagunin književni klub.
Prilagodili smo se situaciji, promenili lokaciju, prešli u virtuelno i sa čitaocima se družili preko Instagram profila laguna_knjige.
Tema nam je bio roman „Pačinko“ američke književnice južnokorejskog porekla Min Đin Li, a sagovornik, uvek spreman da se pridruži našoj inicijativi, prevodilac romana i pisac, Goran Skrobonja.
Bogato ispripovedan i duboko dirljiv, „Pačinko“ je priča o ljubavi, žrtvovanju, ambiciji i odanosti. Iz vreve uličnih pijaca preko dvorana najboljih japanskih univerziteta do salona za igranje pačinka kojim upravlja zločinačko podzemlje, kompleksni i strasni likovi Lijeve – snažne, tvrdoglave žene, odane sestre i sinovi, očevi uzdrmani moralnom krizom – preživljavaju i napreduju spram ravnodušnih istorijskih zbivanja.
Za Gorana Skrobonju bilo je interesantno iskustvo da prevodi ovu knjigu jer se razlikuje od žanrova koje inače prevodi. „Ambijent je bio izazovan kao i likovi i sama orijentalna književnost. Min je napisala ovu knjigu vrlo pitko, jezik je jednostavan ali efektan i nije bilo problema u prevođenju. Bilo je nepoznatih termina, pojmova, nekih korejskih jela ali to je sve rešeno mojom saradnjom sa Laguninim lektorima.“
Čitaoci će uz roman „Pačinko“ saznati mnogo i o Koreji i njihovoj podeli.
„Ova knjiga se bavi i Japanom, specifičnim odnosom Japana i Koreje, Japanaca i Korejaca, dva naroda koja su u čudnoj simbiozi. O Japanu znamo više zahvaljujući filmu i stripu, ali ova knjiga nam na uvid pruža i jedan drugi askpekt Japana koji nije toliko sjajan i prijatan, i to je ključni motiv ovog romana – rasizam koji Japanci ispoljavaju prema Korejcima, imigrantima koji su tokom istorijskih turbulencija naseljavali Japan. To je nešto sto se proteže tokom čitavog veka pa čak i danas“, istakao je Skrobonja.
Min Đin Li je isprva napisala roman pod nazivom „Otadžbina“, koji se prvenstveno odnosio na jednu generaciju, ali „nije bio baš dobar“, rekla je autorka u jednom intervjuu. „Dok sam živela u Japanu shvatila sam da poslednju generaciju ne možemo razumeti ako ne znamo priče o njenom poreklu, pa sam morala da se vratim i napišem drugu knjigu. Kad sam završila ’Pačinko’, prvi put sam saznala o korejsko-japanskom narodu.“
„Svi nevoljnici koji su se doselili iz Koreje u Japan su morali da prežive sa Japancima i da nađu sebi mesto u tom društvu. Nalazili su ga najčešće u salonima za Pačinko. Zato je i naslov izmenjen, jer je termin koji se najčešće vezuje za Korejce“, rekao je Skrobonja u razgovoru na Instagram profile Lagune. Pačinko je inače vrsta mehaničke igre potekle iz Japana koja se koristi i kao forma rekreacije u vidu arkadne igre, ali mnogo češće kao sredsrvo za kockanje, popunjavajući mesto u japanskoj kockarskoj industriji koje slot mašine imaju na Zapadu.
Pačinko je nepoštena igra – fliper u tom trenutku pripada kockaru, ali su sve šanse na strani kuće. Zato je i bila pogodna da je Lijeva u romanu upotrebi kao metaforu o životu. „Moglo je da bude samo nekoliko pobednika i mnogo gubitnika“, kaže jedan od junaka, „a opet smo igrali dalje, zato što smo se nadali da bismo mi mogli da budemo ti srećnici.“
Uskoro nas očekuje i filmska adaptacija bestseler romana „Pačinko“ Min Đin Li, što će biti još jedna u nizu dramatizacija u bogatoj televizijskoj produkciji kojoj se posvetio Apple.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za petak, 8. maj a tema će biti roman „Tatarska pustinja“ italijanskog pisca Dina Bucatija. Ova knjiga je na popustu 30% do 8. maja u knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.