Nakon visoke medijske pokrivenosti i nezapamćenog interesovanja za privatni život Harper Li neposredno pred njenu smrt, njena pisma se od 2015. do 2017. prodaju u aukcijskoj kući „Kristi“.
Prva aukcijska prodaja je neuspešno održana 2015. kada se na njoj našlo 6 pisama koje je spisateljica poslala svom prijatelju arhitekti, Haroldu Kolfildu, i datiraju između 1956. i 1961. godine – u tom vremenskom intervalu napisala je svoje remek-delo, klasik svetske književnosti „Ubiti pticu rugalicu“.
Lična pisma Kolfildu proslavljaju konačan uspeh knjige, ali ujedno beleže i određene poteškoće u njenoj karijeri. Pisala je, 1956. godine, da žudi da se vrati „u Njujork iz toliko brojnih razloga… Jednostavno ne mogu da radim ovde. Genije prevazilazi sve prepreke, itd, ali to nije izgovor, mislim da će zabeleženo pokazati promere mog literarnog učinka u ulici 1539 Jork [aveniji].“
Li se posebno žalila da njen rodni grad Monrovil otežava napredovanje u pisanju romana: „Sedeti i slušati ljude na jedan sat, sa kojima sam išla u školu, predstavlja svojevrsno mučenje – slušati iste razgovore iz dana u dan mnogo je brutalnija tortura od kineskih metoda mučenja. Sasvim je dovoljno da te natera da odustaneš od svega“, napisala je u pismu.
Uspevši da prevaziđe nekadašnje nedaće, Li sa žaljenjem piše o finansijskom uspehu sa kojim se kasnije susrela: „Judejski prokurator mi diše za vratom – sav taj divan, divan novac ide sutra pravo Poreskoj upravi SAD.“ Njena pisma bila su potpisana smešnim pseudonimima, među kojima je „Zatvorenik dvorca Zenda“.
Tokom 2015, pre prve aukcisjke prodaje Harperinih pisama, autorka je bila glavni akter na mnogim naslovnicama, i većina njih ticala se objavljivanja naslova „Idi postavi stražara“, knjige koju je objavila nakon hita iz 1960. godine „Ubiti pticu rugalicu“.
Iznenadno objavljivanje knjige ubrzo je bilo propraćeno zlokobnim optužbama da je Li na neki način podlegla manipulaciji ljudi koji su bili zaduženi za njene poslove oko izdavanja knjige. Harper Li je upoznala svoju „dragu prijateljicu advokata“ Tonju Karter sa otkrićem rukopisa knjige.
Tokom 2017. godine, održana je nova aukcija autorkinih pisama, ovoga puta je bilo predstavljeno 38 pisama, napisanih između 2005. i 2010. Njenoj prijateljici Felis Ickof, i u njima je autorka evocirala uspomene na svog oca, i pominjala prijateljstva sa holivudskim zvezdama.
Pažnja javnosti ne prestaje da jenjava do danas. U aprilu ove godine se rasplamsao i slučaj odstupanja scenarija u adaptaciji romana „Ubiti pticu rugalicu“, zbog neadekvatnog prikazivanja malog gradića u alabami iz tridesetih godina 20. veka.
Autorka koja će verovatno ostati zapamćena po tome da je njen prvi, i zadugo i jedini roman, podigao mnogo prašine u američkom društvu i istovremeno dostigao status klasika, i nakon smrti ne prestaje da intrigira svojim delom stavove javnosti.