„Ljubav u doba kokaina“ Simonide Milojković od sutra u prodaji

„Ljubav u doba kokaina“, novi roman Simonide Milojković, autorke bestselera „Grabljivica“ od sutra je u prodaji na teritoriji Srbije, Republike Srpske i Crne Gore na svim kioscima, u Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, na sajtovima: www.laguna.rs, www.delfi.rs i www.nonstopshop.rs.

Radnja romana „Ljubav u doba kokaina“ dešava se upravo u Beogradu. To je dramatična i porazna ispovest beogradske studentkinje, koju je njen mladić gurnuo u pakao droge. Glavna junakinja Nina zaljubljuje se u svog vršnjaka, zavodnika Marka i postaje zavisna od njegove pažnje i ljubavi. Ali njen svet se ruši kad je se on zasiti i kad je ostavi. Spremna je na sve da bi ga ponovo vratila, a kada joj on u jednom noćnom klubu ponudi kokain, bez razmišljanja prihvata: tako se njenoj zavisnosti od ljubavi pridružuje i zavisnost od teških droga... Roman je ljubavna priča dvoje studenata koji počinju da se drogiraju i da zajedno propadaju i fizički i moralno i duhovno.

Ni u svom novom romanu autorka „Grabljivice“ ne preza da stvari nazove pravim imenom, stvarajući uverljive i prepoznatljive likove jedne izgubljene generacije u zemlji bez nade i iluzija, i vodeći radnju lako i jednostavno. Posebnu boju ovom novom romanu o stranputicama današnjih mladih ljudi daju neposredan ispovedni ton glavne junakinje, obraćanje bez uvijanja i prećutkivanja, otvoreno i bez kajanja.

Izjave Simonide Milojković:

– Ovo je knjiga o ljudima koji su mislili da marihuana nije droga i koji su verovali da kokain ne stvara zavisnost.

– Ovoga puta, zapisala sam ispovest Beograđanke koju je dečko navukao na kokain ubeđujući je da to „i nije droga, već služi da se čovek malo osveži i popravi“. Nažalost, ta predrasuda o bezazlenosti ove teške droge je veoma rasprostranjena u Srbiji. Tri godine sam provela u razgovoru s narkomanima; ulazila sam u napuštene vagone i nekadašnje radničke barake u kojima spavaju, polumrtvi, sa iglom u veni. Neke od njih sam samo godinu dana pre toga viđala u najpopularnijim diskotekama u Beogradu i Budvi kako u separeu ispijaju šampanjac i vuku crte kokaina. Delovali su srećno i verovali su da se nikada neće navući. Niko ko proba drogu ne želi da postane narkoman i čvrsto veruje da se to njemu neće desiti. „Da zavisnost ima vrata, nikada niko ne bi prošao kroz njih“, zaključuje jedan od junaka romana.

– Narkomanija je ozbiljno uzela maha kod nas. Srećnici, čim otvore vrata, naiđu na ovo o čemu pišem, a nesrećnici ne moraju ni da otvaraju vrata – sve to imaju u svojoj kući. Svi koji su do sada pročitali „Ljubav u doba kokaina“ kažu da su situacije i junake iz knjige prepoznali u svojoj zgradi, ulici, u školi, na fakultetu, kafiću, splavu...

– Volela bih da ljudi koji požele da probaju drogu, prvo pročitaju roman „Ljubav u doba kokaina“. Prvo, potpuno će im biti jasno šta je to droga, kakav osećaj izaziva i kako deluje na čoveka, jer im se u knjizi narkomanka lično obraća i do najsitnijih detalja sve opisuje, a drugo jer verujem da će i pre nego što stignu do poslednje stranice, odustati od te sulude ideje. Ako samo jednog jedinog čoveka uspem da odvratim od tog pakla, biću veoma srećna i znaću da sve ovo ima smisla.

– Narkomanija na estradi? Da. Nažalost, i među pevačima i pevačicama ima narkomana. Mi ih vidimo na nastupima i na televiziji uspešne, raskošno obučene, vesele, blistave... Gledajući ih tako još bi čovek mogao pomisliti da im kokain dobro čini. Van scene je, međutim, sasvim druga priča. U nekoliko navrata bila sam prisutna kada su neki od njih imali stravične krize, nervno rastrojstvo, paranoju i duboku depresiju. Prizor je bio i tužan i jeziv. Zastrašujuć. Verujte da bi dali sve što imaju samo da nikada nisu povukli beli prah.

– Skoro svaki junak u knjizi osim konkretnog poroka, „boluje i od zaljubljenosti“, pa glavna junakinja govori i o zavisnosti od ljubavi i od teških droga. Otud i naziv „Ljubav u doba kokaina“. Ovaj roman je pozdrav iz druge decenije 21. veka iz Srbije slavnom Markesu i njegovom čuvenom delu „Ljubav u doba kolere“. I junaci „Ljubavi u doba kokaina“ se vole do kraja života, samo što ovi za razliku od Markesovih – neće ostariti.

– Glavna junakinja se zove Nina. To je moj nadimak i tako me zove cela porodica i svi prijatelji iz škole. Narkomanki sam dala svoje ime jer želim da kažem da svakome sve može da se desi ukoliko se život dovoljno dugo i dovoljno uporno poigra s njim. Ne znam šta bi sa mnom danas bilo, i da li bi me uopšte bilo, da mi je neko kome sam verovala i do kog mi je bilo jako stalo ponudio drogu u mojim tinejdžerskim godinama. Na sreću nisam imala ta iskušenja, ali ne sudim ljudima koji jesu. Razumem ih i zato sam o njima napisala knjigu.

Svetski uspeh romana „Grabljivica“

Britanska izdavačka kuća Pegasus, jedna od pet najvećih na svetu, ocenila je Simonidin prethodni roman „Grabljivica“ kao vrhunsko delo savremene svetske književnosti. Engleski prevod srpskog bestselera „The Lady Predator“ izlazi u Britaniji, Americi, Australiji, Kanadi i na Novom Zelandu. Ukoričena ispovest srpske sponzoruše uskoro će naći mesto na policama najvećih i najuglednijih svetskih biblioteka i odatle zauvek svedočiti o Srbiji s kraja 90-ih i početkom 2000-ih godina kroz prizmu jedne sponzoruše.

Biografija autorke:

Simonida Milojković rođena je 26. februara 1972. godine u Beogradu. Tokom studija novinarstva na Fakultetu političkih nauka pisala je tekstove za poznate pevače: od Lepe Brene do Lepe Lukić. U dnevnim novinama Blic radi od 1999. godine kao novinar. Književnošću se bavi od 2007. godine kada je izašla njena prva knjiga „Grabljivica“, a 2009. izlazi i nastavak „Grabljivica 2“. „Ljubav u doba kokaina“ je njen treći roman. Hobi Simonide Milojković jeste pilotiranje helikopterom.

Citati iz romana „Ljubav u doba kokaina“:

„Ljubav ima tu moć da najozbiljniju osobu napravi neozbiljnom, najmoralniju nemoralnom, najlepšu da naruži, najpametniju zaglupi, najoštriju otupi, najsrećniju da unesreći. Kažu da ljubav može i obrnuto, ali ja to nikada nisam iskusila.“

„Ooo, kako su muškarci slatka bića dok ispunjavaju naše želje i u kakva se užasna stvorenja pretvaraju kad nam ukinu upravo ono na šta su nas navikli!“

„Muškarca jeste najlakše uhvatiti na seks, ali kada se dobro izigra i ’siđe sa trešnje’, seksom ga sigurno nećeš vratiti nazad na granu. Kojoj je još pošlo za rukom da sitog natera da jede?!“

„Svi poludeli od ljubavi, srljali smo, svako na svoj način, u propast početkom te druge decenije 21. veka u Beogradu.“

„’Belo, oko mene sve je belo, sat na ruci, košulja, cipele, odelo...’, pevao je Lukas dok smo ulazili u diskoteku. Na neonskom svetlu sijale su moja bela mini-haljina, bele sandale i bela Versaćeova jakna.“

„Jedva sam došla do kreveta i legla. Soba se vrtela, telo mi se toliko treslo da je poskakivalo po dušeku. Srce je nenormalno jako i nenormalno brzo lupalo. U glavi je tutnjalo. Buka, muzika, glasovi iz diskoteke, smeh, vrisak... sve je bilo unutra i nije moglo da izađe. Uzela sam previše kokaina za ova dva dana i dve noći koliko nisam spavala...“

„Rečenicu ’Igla nikad!’ poslednji put sam izgovorila dva sata pre nego što sam je ugledala u svojoj veni.“