Roman nagrađivanog pisca Milana Jovanovića „
Tuđi život“ predstavljen je pred beogradskim čitaocima u knjižari Delfi SKC. Pored autora, o knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović.
Urednica je rekla da romani Milana Jovanovića na odličan način oslikavaju one periode naše nacionalne istorije koji su nedovoljno osvetljeni u književnim delima.
„Milan na svojevrstan način kombinuje žanrove. Ima tu ljubavne priče, priče o politici koja se tada vodila, o našoj vlasteli, ima fenomenalnih intriga. To su divni istorijski romani iz kojih možemo mnogo da naučimo, ali i da se uz njih zabavimo. Dopada mi se i način na koji Milan osvetljava svoje junake, a možda pre svega junakinje, koje prkose vremenu, ne ponašaju se na način koji se očekuje od žena iz ovog perioda, pa zato sebe i one koji ih vole i okružuju dovode u neprijatne situacije iz kojih se treba izvući. I način pripovedanja je odličan. Milan neguje veoma fin i lagan stil, ali ne u smislu da može svako da piše, već da ne morate sebi da prevodite rečenice: jednostavno čitate i uživate. Milan ume da piše, ume da vodi radnju. Krajevi Milanovih romana mi se posebno dopadaju. Kod njega nema ’živeli su srećno do kraja života’, kako bismo možda u nekom trenutku pomislili jer postoji ljubavna priča. Kod Milana je sve životno i baš onako kako je u suštini moralo da se dogodi. Ima tu fine životne filozofije“, istakla je Dubravka Dragović Šehović.
Pisanje ovog romana podrazumevalo je dugo i mukotrpno proučavanje izvora, kako bi se na pravi način predstavili ne samo istorijski događaji već i način života i običaji karakteristični za razdoblje o kome se piše, objasnio nam je pisac.
„Za period prvih decenija posle pada srpske despotovine pod tursku vlast ima veoma malo izvora i veoma je teško formirati ram slike iz kog ne smete da izlazite. Naravno, to vam otvara drugu mogućnost da stvarate široku fikciju, posebno na lokalnom nivou, gde gotovo i da nema izvora. Moram da priznam da sam imao pomalo sreće da u tom proučavanju naiđem na divan rad profesorke Marije Koprivice, koja je na prelep način osvetlila poslednje decenije vlasti upravne jedinice u srpskoj srednjovekovnoj državi, posle reformi koje je sproveo despot Stefan Lazarević. Ona govori o poslednjim godina te vlasti na Rudniku i Venčacu i prvim godina ostrovičke nahije“, rekao je pisac.
U romanu „Tuđi život“ mlada žena Seda pokušava da pobegne od braka koji joj nameće brat Osman, obraća se za pomoć mladom monahu Serafimu i zajedno smišljaju plan koji će imati dalekosežne posledice ne samo po njih dvoje već za mnoge ljude koji su s njima povezani.
„Čini mi se da i u ovom romanu imamo neku vrstu intrige, neku tajnu. Ta tajna povezuje junake na interesantan način, a na kraju, otkriće te tajne donosi mnoga nova saznanja. Pored Sede, interesantan lik je i mlada Romkinja, koju podmeću da se uda umesto Sede, a vrlo je zanimljiv i lik Sedinog brata Osmana, koji je neka vrsta žrtve. Iz toga se nameće pitanje – da li, prateći norme koje se od nas očekuju, često pravimo kompromise koji se kose s onim što želimo i koliko nas ti kompromisi koštaju? Naše junake i te kako koštaju, pa knjiga zato i postavlja pitanje – da li živimo sopstveni ii tuđi život?“, ispričala je urednica, na šta se nadovezao pisac.
„Pre nekoliko dana jedan novinar mi je postavio pitanje čiji je to tuđi život u knjizi, na šta sam mu odgovorio da može biti i njegov. Roman se dešava na prelazu između XV i XVI veka, ali to je univerzalno. Postoji mnogo ljudi koji rade posao koji ne bi hteli ili žive na mestu na kom ne žele, ali oni ili nemaju hrabrosti da nešto promene ili su svesni da će promenom uticati na živote njima dragih ljudi. To je velika kočnica. Možemo da kažemo da bar 70 posto ljudi živi tuđi život“, zaključio je Milan Jovanović.
Roman „Tuđi život“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.