Nagrađivani aforističar i satiričar, i urednik rubrike „Trn“ u „Novostima“, Bojan Ljubenović nedavno je objavio knjigu „Srbijo, Bog ti pomogo“ (Laguna), u kojoj o našoj svakodnevici progovara iz vizure šumadijskog seljaka Todora Trajkovića. Za razliku od svoje hit knjige „Pisma iz Srbije“ (u kojoj govori o nama iz ugla gosta-stranca), koja je više satirična nego duhovita, kod „Srbijo, Bog ti pomogo“ situacija je obrnuta.
„Učinilo mi se da danas imamo i previše satire, a satira je poslednje oružje i pribežište očajnih, obespravljenih i beznadežnih ljudi. Nije dobro za jedno društvo kada je satira najčitaniji književni žanr“, objašnjava, za „Novosti“, Bojan Ljubenović.
Pokušao je, kaže, da kroz dogodovštine Todorove porodice čitaocima najpre izmami osmeh na licima, a tek usput i saopšti neke gorke istine.
„Satire u ovoj knjizi ima kao zrna bibera u laganoj supi. Moj Todor voli ovu lepu i ponosnu zemlju, ali je zbunjen što smo od nje napravili pozornicu na kojoj nastupaju najgori, dok najbolji sede u mraku ili pokušavaju da pobegnu iz sale ne želeći da svemu tome aplaudiraju.“
Ljubenović dodaje da se ne miri s tim da u našem društvu kukolja ima više nego žita.
„Uveren sam da u Srbiji ima više lepog nego ružnog, da imamo mnogo više mladih matematičara nego rijaliti zvezda. Glavni junak ne žmuri pred našim manama i falinkama, ali na kraju i na njegovom kantaru nada preteže nad pesimizmom. Drugačije i ne sme da bude, bio bi to naš kolektivni poraz.“
Prema rečima našeg sagovornika, Srbiji su danas potrebni herojstvo i patriotizam takozvanih malih, običnih ljudi, iskazani kroz jednostavne gestove.
Dovoljno je da neko ima kućno vaspitanje, da pravilno vaspitava svoju decu, da đubre baca u kontejner, da daje migavac kad skreće, da poštuje zakon i svoje komšije, da odgovorno radi svoj posao... Moji heroji danas su lekari koji ostaju u Srbiji, sudije koje sude po zakonu, novinari koji ljube istinu... Dakle, svakodnevni ljudi koji svoj patriotizam dokazuju ne ugrožavajući nikoga i pomažući zajednici onoliko koliko mogu.
„Todorovi dnevnički zapisi otkrivaju i sumornu sliku srpskog sela. U mnogim našim selima sve je staro i oronulo, samo su katanci na ulaznim vratima novi“, kaže Ljubenović.
„U jednom svom aforizmu napisao sam da je danas u većini srpskih sela predsednik omladine i predsednik udruženja penzionera jedan te isti čovek, a moj Todor u jednoj zabelešci kaže da za jedno selo nema veće nesreće nego kad se u njemu zatvori škola. Možda to tako mora, možda su ekonomske migracije prirodan proces, ali je svakako tužno. Ljubav koju čitaoci ovih dana pokazuju prema mojoj knjizi dokaz je da srpsko selo još stanuje u našim srcima, iako mi više ne stanujemo u njemu.“
Krađa autorstva
Velika popularnost „Pisama iz Srbije“ bila je praćena i krađom autorstva, pa su na društvenim mrežama uz Ljubenovićeve duhovite citate stajali potpisi raznoraznih lažnih autora.
„Iskreno, ranije mi je ta krađa mnogo više smetala, ali se sada sve manje obazirem na to. Paradoksalno, ali ona je dokaz da ste napisali nešto dobro, nešto što se ogromnom broju ljudi dopada i što postaje 'narodno vlasništvo'. A za jednog pisca nema većeg komplimenta.“
Piše: A. Popadić
Izvor: Novosti