Magija fantastike

Još od najranijih dana civilizacije ljudi su beg od stvarnosti tražili u pričama o dalekim magičnim zemljama i mitskim stvorenjima.



Ostaci predstava grčkih mitova i danas se mogu videti na ruševinama Pompeje, a žeđ savremenog čoveka za magijom može se prepoznati u našoj fascinaciji delima Dž. K. Rouling i Dordža R. R. Martina. Ali šta je to što fantastiku čini tako zavodljivom? Nadamo se da će vam naš spisak popularnih fantastičnih priča iz celog sveta pomoći da otkrijete razloge zbog kojih ona zauzima tako važno mesto u našim srcima.

Grčka – „Odiseja“, Homer

Nastao u 8. veku pre nove ere, ovaj nastavak epske pripovesti iz „Ilijade“ opisuje povratak Odisejeve družine iz Trojanskog rata i njihove susrete sa osvetoljubivim grčkim bogovima i prelepim boginjama. Iako još uvek ne znamo da li je slavni grčki spev delo slepog pesnika Homera ili se zapravo radi o zbirci priča većeg broja autora, ono što se nikako ne može poreći jeste njegov uticaj na prozno stvaralaštvo svih narednih generacija. Magična ostrva Grčke sve do današnjih dana opsedaju jata putnika koji sanjaju o tome da dožive avanture slične Odisejevim.

Bliski istok i jugoistočna Azija – „Hiljadu i jedna noć“

„Hiljadu i jedna noć“, jedno od najpoznatijih dela fantastične proze, prvi put je objavljeno tokom tzv. Zlatnog doba islama i predstavlja zbirku narodnih priča koje su prikupili različiti pisci. Legenda kaže da su priče plod mašte neveste jednog persijskog vladara, koja je zahvaljujući veštini pripovedanja izbegla pogubljenje. Očaran pričama svoje mlade žene, kralj je odlučio da joj poštedi život. „Hiljadu i jedna noć“ je verovatno najpoznatija po priči o Aladinu.

Kina – „Putovanje na zapad“, Vu Čengen

Objavljeno u 16. veku, u vreme vladavine dinastije Ming, „Putovanje na zapad“ se smatra jednim od četiri najznačajnija klasična romana kineske književnosti. Pripoveda o hodočašću budističkog monaha Šuanzanga po zapadnim regionima centralne Azije i Indije. Tekst savremenom čitaocu pruža izvanredan uvid u kinesku mitologiju, spiritualizam i budističku filozofiju, a kao avanturistički roman unosi elemente kineskog folklora u Šuanzangovu epsku potragu za prosvetljenjem.

Irska – „Drakula“, Brem Stoker

Šta god mislili o opsesiji mlađih generacija svetlucavim američkim vampirima iz serijala „Sumrak“, trebalo bi da znate da priče o ozloglašenim krvopijama nikada ne bi doživele takvu popularnost da irski pisac Brem Stoker u 19. veku nije stvorio lik Drakule. Početak priče je svima dobro poznat: na poziv grofa Drakule naivni mladi engleski pravnik Džonatan Harker stiže u napušteni dvorac duboko u planinama Transilvanije. Iako Stoker na stranicama svog remek-dela napušta obale rodne Irske, prilikom čitanja je nemoguće ne primetiti snažan uticaj njegovog odrastanja u okrilju irske katoličke crkve.

Engleska – „Hobit“, Dž. R. R. Tolkin

„Ujednoj rupi u zemlji živeo je hobit.“ Ovom rečenicom počinje jedan od najboljih romana svih vremena. Nadahnut ljubavlju prema mitologiji, a naročito staroengleskim epom „Beovulf“, Tolkin je stvorio fantastični svet Srednje Zemlje, naseljen neobičnim bićima poput čarobnjaka, vilovnjaka, orka i, naravno, hobita. Bilbo Bagins, hobit bez trunke avanturističkog duha, na nagovor čarobnjaka Gandalfa kreće u opasni pohod kako bi pomogao patuljcima da vrate blago koje im je oteo strašni zmaj Šmaug.

SAD – „Kapije vremena“, Madlen Lengl

Iako „Kapije vremena“ danas imaju armiju obožavalaca, put do uspeha Madlen Lengl bio je posut trnjem. Pre nego što se njena knjiga 1962. godine konačno našla u knjižarama, različite izdavačke kuće su je odbile više od trideset puta. Razloge za odbijanje Lengl je videla u izboru teme i činjenici da je protagonista ženskog pola. Kombinujući fantastiku i naučnu fantastiku, „Kapije vremena“ nam donose priču o tinejdžerki Meg Marej koja kreće na putovanje kroz prostor i vreme kako bi spasla oca, koga su zle sile transportovale na drugu planetu. Roman Madlen Lengl decenijama oduševljava mlade čitaoce, a 2018. je doživeo i filmsku adaptaciju.

Nemačka – „Beskrajna priča“, Mihael Ende

Roman Mihaela Endea na najbolji mogući način ilustruje sposobnost fantastičnih priča da nas povedu na putovanje po čudesnim dalekim zemljama i svetovima. Bežeći od grupe siledžija, dečak Bastijan se sakriva u jednoj knjižari, gde počinje da čita knjigu o zemlji iz mašte koju muči zla sila zvana Ništavilo. Kako priča odmiče, Bastijan shvata da je stanovnicima zemlje Fantazije potrebna njegova pomoć.

Japan – „Zmajev mač i dete vetra“, Noriko Ogivara

Noriko Ogivara, jedna od najpoznatijih japanskih autorki za decu, kaže da se za fantastiku zainteresovala čitajući romane K. S. Luisa. Priča romana „Zmajev mač i dete vetra“ prati sudbinu mlade protagonistkinje Saje, koja otkriva da je inkarnacija princeze Naroda tame. Saja mora da se oslobodi predrasuda i prihvati ulogu zaštitnice ljudi koje je nekada prezirala. Uprkos velikoj popularnosti u Japanu, Noriko Ogivara je još uvek nedovoljno poznata izvan njegovih granica.

Norveška – „Sofijin svet“, Justejn Gorder

Priča romana „Sofijin svet“, koji je neverovatnom brzinom osvojio norvešku, a zatim i svetsku čitalačku publiku, počinje u trenutku kada devojčici Sofiji za 14. rođendan stignu razglednica adresirana na ime Hilde Meler Knag i zbirka tekstova o istoriji zapadne filozofije. Sofija otkriva da joj tekstove šalje izvesni Alberto Knoks, a priča počinje da se komplikuje kada saznaju za postojanje neobičnog Alberta Knaga.

Barbados – „Iskupljenje u Indigu“, Karen Lord

Inspirisana senegalskom narodnom pripovetkom, barbadoska autorka Karen Lord u svom debitantskom romanu pripoveda o mladoj ženi koja napušta neodgovornog muža i započinje samostalni život. Ona uskoro sreće djombije, natprirodna bića iz narodnog predanja, od kojih na poklon dobija magijsku moć vrhovnog djombija. Međutim, nisu svi zadovoljni ovakvim razvojem događaja... Ova moderna bajka o snazi ljudskog duha, puna humora i istinski bizarnih događaja, na najbolji mogući način predstavlja svetu savremenu književnost Barbadosa.

Autor: Ejmi Horsfild
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Jelena Tanasković