Marčelo na imenovanju knjižare „Radoje Domanović“

U subotu, 5. avgusta, još jedna knjižara u lancu Delfi, ovog puta u Kragujevcu, ponela je ime velikog srpskog pisca, čime je nastavljena tradicija dodeljivanja imena knjižarama po piscima koji su ostavili dubok trag u srpskoj kulturi i književnosti.
 
Kragujevčani sada imaju knjižaru „Radoje Domanović“ da ih podseća na njihovog zemljaka, velikog srpskog satiričara čiju je knjigu „Ovako srećan narod“ upravo objavila Laguna..
 
Na svečanosti imenovanja specijalni gost bio je pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo koji se družio sa posetiocima i potpisivao knjige.
 
„Dela čuvene trojke Sterija-Domanović-Nušić izgledaju i u današnjici sasvim savremeno ne samo zato što su klasici svevremeni: naša stvarnost mnogo bolje ukazuje omaž satiričarima nego kada mi po njima nazovemo knjižare“, rekao je Marčelo. „Upravo gledamo svakodnevne, veoma verne ekranizacije ‘Vođe‘ i ‘Mrtvog mora‘; Domanovićev običan srpski vo i dalje nas sagledava realnije no što to sami umemo, ali pokazujemo smisao za varijaciju na temu bar kad je reč o ‘Stradiji‘: mi živimo nešto gore – živimo Estradiju. Satiričari nisu uspeli da satru nijednu manu ovdašnjeg mentaliteta, iako su se pokazali kao neprikosnoveni dijagnostičari. Divni Miljković predviđao je da će se jedna strašna bolest zvati po njemu; bilo bi prigodno da se onda boljke mentaliteta nazovu po satiričarima. Do tada, odajmo im počast time što ćemo po njima nazivati knjižare, jer književnost, premda je vrsta opsene, uvek biva i sredstvo da privedemo sebe istinama, pa i onim gorkim, čak i onda kad nas te gorke istine (gorko) nasmeju.“
 


Radoje Domanović, jedan od najvećih srpskih satiričara, rođen je 16. februara 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevca u porodici seoskog učitelja. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika i književnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Nije znao strane jezike, pa je svetske klasike znao iz srpskih prevoda, a zna se da je najviše cenio Gogolja. Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije. Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića. Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten. Umro je u od tuberkuloze 4. avgusta 1908. godine u Beogradu. Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Najpoznatija dela su mu „Stradija“, „Danga“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“…
 
Knjigu „Ovako srećan narod“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.