Mario Vargas Ljosa bujnom prozom i dramatičnim slikama nasilja svih vrsta, rekonstruiše poslednje, burne godine despotizma Rafala Truhilja u Dominikanskoj Republici.
Koristeći tri gledišta daje nam širi pogled na zemlju 1961. godine. Poglavlja posmtramo kroz tri posebna lika: Uraniju Kabral, savremenu četrdesetdevetogodišnju ženu koja se vraća u Dominikansku republiku posle 35 godina i deli svoje sećanje na život tamo 1961. godine, kada je njen otac bio predsednik senata; samog Truhilja koji govori o svom sve lošijem zdravlju, trideset jednoj godini na vlasti i njegovom odnosu sa podređenima, crkvom i SAD; četiri zaverenika koji čekaju u zasedi da ubiju „Jarca“, dok se pojedinačno prisećaju događaja koji su ih naterali na ovakav korak.
Ova teška muška atmosfera, koja odiše viskijem, seksom i dramatičnim scenama intrige, iznenadnog nasilja, grafički opisanog mučenja i povremenih ubistava, prikazuje stvarnost života pod Truhiljom – ništa nije neopravdano ili nerelevantno, koliko god ružno bilo. U stvari, jedina „meka“ osećanja u knjizi dolaze iz Uranijine priče i njenog odbacivanja oca nakon što ju je izdao, pre 35 godina, kada je imala 14 godina. I dok je ovo najmanje „bitno“, i možda najmanje efektno od svih priča, ono nam ipak daje nam potrebnu žensku perspektivu o nasilju i Truhiljovoj vladavini i sprečava da čitaoca preplavi ogromna količina nasilja u drugim pričama.
Obim ovog romana je prilično veliki, a čitaocima su potrebni trud i koncentracija za prvih sto strana, zbog ogromnog broja likova i njihove povezanosti. Svi oni su bitan deo konačnog raspleta i dok prolaze kroz tri priče, čitaoci će imati koristi od širih i suptilnijih prikaza koji proističu iz novih stanovišta, čineći kraj i političke posledice ubistva posebno intrigantnim. Ovo je divno odrađen roman o moći i njenoj neumerenosti, lucidno i nedvosmisleno prikazane. Čitalac ostaje zatečen njegovom snagom.
Izvor: marywhipplereviews.com
Prevod: Miloš Vulikić