Maštovite inicijative za podsticanje čitanja

Ukoliko bismo bili malo načitaniji, možda bismo lakše shvatali Ikeina uputstva o tome kako sklopiti neki sto. Međutim, to nije navedeno kao razlog zbog kojeg je ovaj švedski proizvođač nameštaja, u saradnji sa komisijom za Bukerovu nagradu, odlučio da kreira sobe za čitanje u svom prodajnom prostoru u Vembliju, u severnom Londonu, mada je to možda bio njihov prikriveni motiv.



Da čitanje nije samo stvar koja interesuje pojedince, već i celo društvo, a od skora i kompanije,  potvrđuje ovaj zanimljiv tekst koji smo pronašli za vas. Naime, letos je kompanija Ikea, u saradnji sa komisijom za Bukerovu nagradu, pozvala posetioce jedne svoje prodavnice u Londonu da se udobno smeste na sofi i ušuškaju uz neki od odabranih naslova, koji su bili u konkurenciji za osvajanje Bukerove nagrade za 2018. Ali to nije sve: knjigu ste mogli da ponesete kući – gratis.
Loša strana ovog poduhvata, međutim, bila je u tome što su zainteresovani bili u obavezi da zakažu svoj termin, odnosno, niste mogli da prosto ušetate u prodavnicu i zavalite se u bilo koju fotelju – trebalo je da isplanirate da odete da čitate u Ikei, što, iskreno rečeno, deluje pomalo čudno i na neki način potkopava čitavu ideju.



Podmićivanje čitalaca

Ikea svakako nije usamljena u svom naporu da podstakne više čitanja, što je dobar pokazatelj kakav je danas odnos prema čitanju. Međutim, najveći broj ovih programa namenjen je deci. Na primer, „Pizza Hut“ ima svoj „Book It“ program, koji još od 1984. godine nagrađuje besplatnom picom decu koja su dostigla određeni nivo u čitanju, koji je za taj mesec postavila njihova učiteljica, a leti organizuju i lov na blago. Knjižarski lanac „Barnes & Noble“ ima program kojim ohrabruje čitanje preko leta, poklanjanjem besplatnih knjiga deci. Pevačica Doli Parton je 1995. oformila „Imagination Library“ („Biblioteku mašte“) u Tenesiju sa ciljem da podstakne odrasle i decu da čitaju zajedno, omogućavajući im lakši i jeftiniji pristup knjigama, šaljući deci na kućnu adresu knjige u skladu sa njihovim uzrastom; ovaj program je vremenom ustanovljen širom Sjedinjenih Država.

Budući da mnogi od nas neprestano čitaju – članke, mejlove, tvitove i razne tekstove – ponekad je teško setiti se činjenice da je čitanje knjige posebna vrsta korisnog zadovoljstva. Roditelji posebno treba da obrate pažnju na svoje čitalačke navike, smatraju stručnjaci. Ukoliko želite da vaša deca nauče da cene knjige, moraju da vide vas kako to činite, čitate, sa knjigom u rukama. Su Vilkinson, osnivač neprofitne organizacije „Reading Agency“, izjavila je za „Gardijan“: „Kada roditelj kaže: 'Ne mogu da ubedim svoje dete da čita', prvo što pitamo je: 'A, da li je dete ikada videlo vas kako čitate?'“

Dečji pisac, Džozef Koeljo, kaže da roditelji mogu da ohrabre svoju decu da čitaju i nekim zaobilaznim putevima. „Gotovo svaka igrica ima uputstvo koje se može preuzeti sa interneta“, rekao je Koeljo za „Gardijan“. „Možete ih uputiti da čitaju kako da na najbolji način prelaze igricu. I na taj način, oni uče o značaju čitanja.“ Sledeći korak je da ih podstaknete da čitaju fikciju koja je inspirisana video-igricama, poput „Ready player one“, distopijskog romana o budućnosti u kojoj ljudi beže u virtuelnu stvarnost. Jednoga dana, deca će možda naučiti da uživaju u knjigama.



Napuštanje čitalačke kolotečine

Čak i ako ste, u načelu, ljubitelj čitanja, ponekad je teško to pretvoriti u naviku. Možda se dešava da počinjete da čitate i odustajete posle nekoliko poglavlja, ili možda ne znate koje knjige da izaberete – nekada ste voleli određene žanrove i pisce, ali se vaš ukus s vremenom promenio.

Ako ste se zaglavili u kolotečini, promenite nešto. Izaberite knjigu samo na osnovu korica, ne znajući ništa drugo o njoj. Čitajte nešto što je potpuno različito od onoga što inače čitate. Tražite da vam preporuče knjige. Ponovo pročitajte knjigu koja vam je nekada bila omiljena. Probajte neki novi žanr. Uhvatite se ukoštac sa nekim klasikom koji ste oduvek imali nameru da čitate, a nikad niste uspeli. Budite metodični ili birajte nasumice, kaže Šarlot Alin, sa sajta „Bustle“ – samo počnite da čitate nešto, bilo šta, kako biste se vratili čitanju.

S druge strane, Džon Vorner pisac rubrike „Biblioracle“, iz „Čikago tribjuna“, smatra da je sasvim u redu uživati u „književnoj hrani za dušu“. Ponekad je divno pročitati knjigu koja menja naš pogled na svet ili nas uči novim stvarima. Ali, isto toliko može da nam prija vraćanje na neki roman i uživanje u dobrom, poznatom štivu. „Nekada jednostavno ne želimo da testiramo naša čula. Potrebna nam je dobra stara mesna vekna, pire-krompir, moča i makarone sa sirom“, piše Vorner. Za njega, to je kao da čita neki od romana En Tajler.

U svakom slučaju, mnogo je knjiga koje treba pročitati i pisaca koji ih preporučuju. Osim onih uobičajenih književnih dodataka, kao što je „New York Review of Books“, Tu-Huong Ha, sa portala „Quartz“ nudi, na primer, preporuke uspešnih poslovnih ljudi ili žestoku listu letnje lektire. „Politico“, takođe, daje listu knjiga koje čitaju „vodeće ličnosti“. A tu su i profesori sa kalifornijskog univerziteta Berkli, koji iznose svoja mišljenja u lokalnom časopisu.


 
Samo polako

Još jedan od načina da se vratite čitanju jeste da usporite. Navikli smo da stvari obavljamo na brzinu, da čitamo sa ekrana, koji podstiču letimično prelaženje preko teksta. Pojava pokreta koji promoviše sporo čitanje – poput pokreta koji promoviše polako pripremljenu hranu – znači da moramo da se distanciramo od brzog načina života i svesno odvojimo vreme za uživanje u knjizi.

Pisci pišu po nekoliko verzija. Njihova namera je vrlo svesna. Reči se biraju sa posebnom pažnjom. Pravi čitalac ume to da ceni. Umesto da jurca kroz priču kao da ga neko goni, osoba koja polako čita pažljivo proučava svaku reč kako bi uživala u frazama i stilskim nijansama i kako bi što bolje razumela tekst. Spori čitaoci svesno fizički menjaju ritam konzumacije nekog štiva. To znači da će se vratiti da ponovo pročitaju neki pasus kada shvate da ga nisu dovoljno pažljivo pročitali, to znači da će čitati i naglas, reč po reč, red po red.

Ovakav pristup čitanju smanjuje nivo stresa i poboljšava moždanu funkciju, naročito ako se sprovodi u periodu od najmanje 30 minuta. To, takođe, pomaže da se uoče i shvate dublje istine i značenja nekog teksta, kao i da se naprave paralele između onoga što se čita i već postojećeg znanja čitaoca. Time se i poništavaju negativni efekti frenetičnog čitanja tekstova na internetu, što nas, po mišljenju tehnologa Nikolasa Kara, zaglupljuje.

Kada je dobar zaplet, to može da nas podstakne da požurimo. Ali, ako polako čitamo, svaki obrt postaje još slađi. Iako je dovoljno samo šest i po minuta čitanja kako bismo se osetili opuštenije, kako navodi Ikea u svojoj promotivnoj kampanji, ako posvetimo malo više vremena ovoj intelektualno korisnoj razbibrizi, to nam sigurno neće škoditi, naprotiv, raspaliće našu maštu i umanjiće nivo stresa.

Izvor: qz.com
Prevod: Maja Horvat