Laguna - Bukmarker - Misterija, ljubavna priča, drama, bajka – „Sedam sestara“ Lusinde Rajli - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Misterija, ljubavna priča, drama, bajka – „Sedam sestara“ Lusinde Rajli

Četrdeset druga tribina Laguninog književnog kluba održana je u petak 3. avgusta u knjižari Delfi u SKC-u, a za temu je imala prvu knjigu bestseler serijala Lusinde Rajli „Sedam sestara“. O knjizi su govorile Dragana Kovačević, novinarka i urednica na Radio Beogradu, i Marija Gojković, spisateljica.


 
I ovoga puta su susreti posvećeni lepoj književnosti privukli čitaoce koji su i sami učestvovali u razgovoru.
 
Dragana Kovačević je najpre otkrila da je imala prilike da se sretne sa Lusindom Rajli kada je književnica bila u poseti Beogradu i Laguni 2011. godine povodom svog bestselera „Kuća orhideja“, o čemu svedoči i njen potpis na zidu Delfi Caféa. Rajlijeva je rođena u Irskoj, prvobitno je bila glumica, da bi se kasnije potpuno posvetila pisanju. Danas objavljuje knjige u milionskim tiražima. Za serijal „Sedam sestara“ u Holivudu već su otkupljena prava.
 
Reč je o ambicioznoj sagi u sedam nastavaka, epskoj odiseji koja prati avanture šest usvojenih sestara, mladih žena željnih da otkriju tajne svog porekla. Inspiracija za ovu priču proizašla je iz autorkine opčinjenosti Plejadama, čuvenim sazvežđem, poznatim i pod imenom Sedam sestara.

„Lusinda Rajli vrlo zanimljivo spaja sadašnjost i prošlost, što čitaoca prosto sprečava da njena dela ispusti iz ruku. To se najbolje vidi na primeru ove knjige, koja zasad ima objavljena još tri nastavka, pa čitalac ne može a da se ne zapita šta će se dalje desiti“, smatra Dragana Kovačević.

Ono što na samom početku privlaču pažnju, kažu sagovornice, jeste činjenica da uprkos naslovu serijala, sedma sestra nedostaje. To je prva misterija koja navodi čitaoca da se pozabavi ovom knjigom, jer je sve obavijeno velom tajne.
 
Spisateljica Marija Gojković se prvi put susrela sa delima Lusinde Rajli čitajući knjigu „Sedam sestara“. „Iz ugla autora, ali i čitaoca, na mene je prvi utisak ostavio stil pisanja, u čemu se vidi veličina jednog pisca, da neke ozbiljne teme može da objasni jednostavno i da čitaocu bude uživanje dok čita.“
 
Prvi roman u serijalu „Sedam sestara“ je Majina priča. Ona je jedna od šest usvojenih beba koje su odrasle u bogatstvu u izolovanom zamku u Švajcarskoj. Kada je njihov tata Solt preminuo, ostavio je svakoj pismo i trag koji će ih odvesti do njihovog porekla. Maja je lepa prevoditeljka i najstarija sestra koju u ovom romanu trag vodi do njenih korena u Rio de Žaneiru. A tamo je čeka neverovatna priča o njenoj porodici, ljubavi i gubitku, koju započinje njena prababa Izabela 1927. godine.
 
Marija Gojković smatra da je ovo slojevita priča koja nema jednu, određenu temu. „Tu su misterija, ljubav, značaj odanosti i prijateljstva, životna iskušenja. Prepliću se Majina i Izabelina priča, Brazil i Pariz nekad i sad, kao roman u romanu. Dok čitamo tu knjigu, mi se preispitujemo, koliko smo spremni da žrtvujemo sebe zarad drugih. To su neke večite dileme, koje su aktuelne danas kao i pre sto godina.“
 
Dragana Kovačević smatra da je zanimljiva spona koju je Lusinda Rajli napravila sa svojim književnim stvaralaštvom, nazvavši kuću predaka glavne junakinje „Kuća orhideja“ što je naslov romana koji ju je proslavio. „Očigledno je da je Rajlijeva boravila u mestima o kojima piše, jer to čini uverljivo, sa mnogo detalja“, smatra Dragana Kovačević i dodaje da „savršeno spaja istorijske činjenice sa romansiranim delovima knjige u kojima opisuje boravak Majine prabake Izabele u Parizu, gde provodi vreme sa brojnim slavnim imenima toga doba, između ostalih, sa arhitektom koji je projektovao statuu Hrista spasitelja u Riju i vajarem koji je njegovu zamisao sproveo u delo“.
 
Za Draganu, kraj prvog romana ima finu sponu sa narednim jer pri kraju knjige druga sestra Ali sluša svitu iz „Per Ginta“, što je uvod u sledeću pričo o Ali, koja odlazi u Norvešku da traga za svojim korenima.
 
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 7. septembar, a tema će biti zbirka priča „Moritati i legende“ Bohumila Hrabala. Ovaj roman je na popustu 30% do 7. septembra u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
21.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
dragutin minić karlo svet iz ugla jednog srbina laguna knjige Dragutin Minić Karlo: Svet iz ugla jednog Srbina
21.11.2024.
Svaki trenutak u knjizi satiričnih putopisnih priča „Nacionalistička geografija“ stvarno je doživljen i predstavlja lični utisak začinjen sa malo satire koja stavlja osmeh na lice, ali ponegde malo i ...
više
 ulaganje u znanje je moja životna filozofija održana promocija knjige tajne zanata miroslava miškovića laguna knjige „Ulaganje u znanje je moja životna filozofija“ – održana promocija knjige „Tajne zanata“ Miroslava Miškovića
21.11.2024.
U svečanoj atmosferi Sava centru 20. novembra 2024. održana je promocija knjige „Tajne zanata“, najnovijeg dela Miroslava Miškovića, jednog od najuticajnijih preduzetnika u regionu.   Promo...
više
uspešne promocije karajlića i ljubenovića u kostolcu laguna knjige Uspešne promocije Karajlića i Ljubenovića u Kostolcu
21.11.2024.
U Domu kulture u Kostolcu, u okviru manifestacije „Novembarski dani kulture“, 13. i 19. novembra svoje književno stvaralaštvo predstavili su Dr Nele Karajlić i Bojan Ljubenović.   Dr Nele K...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.