Centralna biblioteka Oklanda, najvećeg grada na Novom Zelandu, ima dugačku istoriju pružanja usluga beskućnicima. Nakon što je lokalna dobrotvorna organizacija obavestila nadležne da je biblioteka neka vrsta „dnevnog boravka“ za ljude koji nemaju stalnu adresu, ova ustanova im je širom otvorila vrata. Pitali su ih šta mogu da poboljšaju, a uveli su za njih i redovne projekcije u malom bioskopu u podrumu. Ali onda su knjige počele da nestaju. Zatim bi se pojavile na nekom neuobičajenom, skrivenom mestu u samoj biblioteci, često sa uredno ostavljenim graničnikom. Bibliotekari su bili zbunjeni i nisu odmah povezali šta se dešava. „Bilo je zaista čudno i nismo mogli da shvatimo o čemu se radi“, kaže Rejčel Rivera, direktorka biblioteke za „Gardijan“. „Mislili smo da se neko igra sa nama, ili da to rade deca iz dosade.“ Tek su na jednom od redovnih sastanaka sa starateljem beskućnika došli do rešenja ove misterije. Beskućnici ne mogu da se učlane u biblioteku, jer nemaju stalnu adresu i iz straha da će oštetiti knjige. Zbog toga su sakrivali knjige ispod kauča ili polica da bi mogli da nastave da čitaju, a da ne izgube red.
„Ova zajednica zaista ceni sve usluge koje im pružamo i prema knjigama se ophode sa velikim poštovanjem“, rekla je Rivera za britanske novine. „Mnogi ljudi koji dolaze su veoma načitani, a neki od njih imaju izuzetno ekscentričan i istančan literarni ukus. Ljudi ostaju bez domova iz toliko različitih razloga, to ne umanjuje njihovu inteligenciju i zainteresovanost za književnost.“ Od tog trenutka biblioteka je obezbedila posebnu policu iza prijemnog stola, za knjige koje čita oko 50 beskućnika.
Novi Zeland je jedna od najrazvijenih zemalja sa izuzetno velikim brojem beskućnika, koji čine gotovo 1% stanovništva, odnosno oko 40.000 ljudi, koji redovno nemaju gde da prenoće. To je posebno izraženo u Oklandu, gde su cene stanovanja mnogo porasle u poslednjih nekoliko godina. Biblioteka se nalazi u blizini glavne šoping zone, zbog toga se često mogu videti ljudi koji se sklanjaju ispod tende ili samo sede na klupama ispred ulaznih vrata.
Autor: Nataša Frost
Izvor: atlasobscura.com