Moderna ekranizacija „Životinjske farme“ donosi domišljatu verziju Orvelovog klasika [video]

Džordž Orvel je imao izuzetan dar da u svojim delima predvidi budućnost, naročito u romanu „1984“. Gledajući najnoviju animiranu adaptaciju njegove proročanske i alegorijske satire „Životinjska farma“ iz 1945. godine, u režiji Endija Serkisa, Orvel sve više deluje kao svojevrsni Nostradamus. Scenario Nikolasa Stolera, istovremeno duhovit i uznemirujuće pronicljiv, ne nameće otvoreno političke poruke, već ova vizuelno impresivna animacija izuzetno precizno odražava savremeni trenutak i neodoljivo podseća na američki zaokret ka autoritarizmu.



Kako je Orvel mogao da zna da će kratka parabola, koju je osmislio kao odraz Ruske revolucije iz 1917. godine i koja se decenijama čitala kao školska lektira, postati toliko aktuelna 2025. godine? I kada smo već kod toga, kako su to mogli da predosete filmski stvaraoci, uključujući Serkisa? On je na ovoj novoj ekranizaciji započeo rad još 2013. godine – tri godine pre nego što je Donald Tramp prvi put izabran za predsednika, i punih jedanaest godina pre nego što se vratio da dovrši ono što je tada započeo. Ipak, scenario „Životinjske farme“ primenjiv je na sve države širom sveta u kojima vlast pripada osobama sklonim diktaturi. Vredno je napomenuti da je reč o crtaću koji nudi obilje materijala za razmišljanje – ali i zabrinutost. Uz sve to, ovaj animirani film je i izuzetno zabavan. „Životinjska farma“ imala je svetsku premijeru na Festivalu animacije u Ansiju, u Francuskoj ove godine.

Priču već sigurno znate. Farma kojom upravlja farmer Džouns nalazi se na ivici propasti – poverioci dolaze po svoje, a spasa nema na vidiku. U trenutku kada veliki kamion stiže da pokupi životinje i odvede ih u nepoznato, jedna od njih, Grudva (glas pozajmljuje Lavern Koks), shvata šta se dešava i pokreće pobunu, preokrenuvši tok događaja. Četvoronožna družina preuzima farmu i odlučuje da je vodi sama. Ljudi, kako se odmah ističe u uvodu, nisu ih tretirali kako dolikuje. Sada je došao red na njih.

Konačno slobodni, dobronamerno prase Srećko (glas pozajmljuje Gejten Mataraco iz serije „Čudnije stvari“) i ostali kreću u vesele avanture, pokušavajući da nauče sve ono što su ljudi radili – a posebno mužu krava, što se ispostavlja kao nimalo lak zadatak. Međutim, iako se preuzimanje farme u početku činilo kao dobra ideja, ubrzo se javljaju problemi, naročito kada sebični i manipulativni prasac Napoleon (glas očito pozajmljuje Set Rogen) počne da vuče konce iz senke. Presudan trenutak nastupa kada sazna da su Grudva i Srećko u tajnosti radili na izgradnji vetrenjače za proizvodnju električne energije kako bi rešili problem muže. To kod Napoleona izaziva srdžbu i on ostale životinje okreće protiv njih, što kulminira proterivanjem Grudve sa farme.

Sada kada Napoleon ima potpunu slobodu, uz pomoć pasa pokušava da preuzme vlast. Ali kao autoritarna ličnost, koja misli isključivo na sebe, svi njegovi postupci usmereni su ka ostvarivanju tog cilja. Počinje da uništava sve pred sobom, kršeći prethodno uspostavljena pravila, čime podstiče životinje da pojedu sve zalihe žita, ne mareći za budućnost. Kada se farma ponovo nađe u opasnosti, Napoleon i svinje dolaze na (marketinšku) ideju koja se ispostavlja kao izuzetno uspešna – odlaze u tržni centar i počinju da uživaju u luksuzu namenjenom ljudima.

U tom trenutku na scenu stupa milijarderka Frida Pilkington (glas pozajmljuje Glen Klouz u ulozi dostojnoj Zlice od Opaka), vlasnica rivalske farme, koja u lakovernom Napoleonu vidi savršenu priliku. Počinje da mu laska i da ga podmićuje, a on ne shvata njene prave namere – izgradnju ogromne brane koja će, kada bude završena, uništiti njihovu farmu. Napoleonova mračna strana dolazi do izražaja: spreman je na sve, po svaku cenu i nauštrb drugih, kako bi se proslavio zahvaljujući tom megalomanskom projektu. Kada jedno prase počne da naslućuje da se nešto ozbiljno sprema, Srećko je primoran da donese gotovo nemoguću odluku – šta da rade i kako da svi izvuku žive glave?



Svaki lik u ovom ostvarenju pažljivo je osmišljen i poseduje prepoznatljiv glas, što ovu verziju „Životinjske farme“ pretvara u pravi mikrokosmos društva. Rogenov dvolični Napoleon klasičan je primer ličnosti opsednute moći i sopstvenim narcizmom (zvuči li vam poznato?). Srećko, kome glas daje Matarazo, centralni je protagonista, ali često deluje zbunjeno pred onim što se oko njega dešava. Tokom priče upoznajemo i druge upečatljive likove: slobodoumnog ovna Karla (Džim Parsons), mrzovoljnog magarca Bendžamina (Ketlin Tarner), prevrtljivog Skičala (Kiran Kalkin), kao i Boksera, predanog i časnog konja kojeg je, na fantastičan način, glasom oživeo Vudi Harelson. Nažalost, Bokser postaje jedna od žrtava nove vlasti kojom upravljaju svinje. Režiser Endi Serkis, naravno, nije odoleo da i sam ne učestvuje – pozajmio je glas simpatičnom Petlu, ali i farmeru Džounsu. Dok budete gledali ovaj film i dinamiku između životinja i ljudi, sigurno ćete se prisetiti kako je Serkis majstorski dočarao Cezara u serijalu „Planeta majmuna“.

Vizuelni elementi filma pažljivo su osmišljeni – iako nisu fotorealistični, odišu izuzetnom autentičnošću zahvaljujući vrhunski izvedenoj CGI animaciji. Glavna muzička podloga, delo brazilskog kompozitora Hektora Pereire, pravi je pogodak, a pesma „History Repeating“, koju zajednički izvode grupa Propellerheads i Širli Basi, prenosi snažnu poruku i savršeno oslikava šta se dešava kada životinje preuzmu farmu od ljudi i počnu da upadaju u potpuno iste zamke… Istorija se zaista ponavlja.

Iako na prvi pogled možda ne deluje kao idealan film za najmlađe, ova animirana adaptacija uspeva da funkcioniše na više nivoa, nudeći nešto za svaki uzrast i svakog člana porodice. Uprkos svom animiranom formatu, nesumnjivo je reč o jednom od najznačajnijih filmova godine. Zato obratite pažnju na Orvelove reči – pre nego što se svet uruši.
 
Autor: Pit Hamond
Izvor: deadline.com
Prevod: Kristijan Vekonj