Može li prevod knjige biti bolji od originala? Ukoliko smatrate da ne može, možda polazite od pretpostavke da prevod ne bi postojao da ne postoji knjiga koju treba prevesti. Prevod je uslovljen postojanjem originala, ali original ni na koji način nije uslovljen postojanjem prevoda. Sve što čini prevodilac uslovljeno je time što je prvobitno učinio pisac. Pisac je došao na ideju koja predstavlja suštinu knjige i tu istu ideju oživeo, stvarajući, bar kada je u pitanju roman, zaplet, likove, okruženje itd. Možda ćete doći do zaključka da prevod, sam po sebi, nije originalno delo i stoga ne može biti podjednako dobar kao original.
Ne mogu se složiti. Po mom mišljenju, odgovor na predočeno pitanje jeste: da, prevod i te kako može biti bolji. Želim, međutim, svoj stav da dopunim i sledećim: pitanje jeste, samo po sebi, komplikovano. Da vidimo i zbog čega je tako.
Da, prevod može biti bolji od originala
Često razmišljam o tvrdnji prevodilaca da su, kada čitamo prevod knjige, upravo oni napisali svaku reč. Svaku reč! Istina jeste da je autor originala stvorio priču i ideje koje se nalaze u knjizi. Prevodilac ih je, međutim, izrazio jezikom koji možemo da razumemo, te proces prevođenja predstavlja svojevrsnu umetnost. Prevodioci jesu umetnici.
Toliko se toga menja kada se prelazi sa jednog jezika na drugi. Prevođenje nije samo proces u kome nove reči stavljamo na mesto starih. Prevođenje zahteva pretvaranje originalnog materijala u nešto novo, na novom jeziku, sa potpuno drugačijim strukturama misli. Pojedinačna vremena možda postoje u jednom jeziku, ali ne i u drugom, pa prevodilac na kreativan način mora da prenese željeno značenje. Mora da prevede idiome koji postoje u originalu, ali ne i u jeziku na koji prevodi. Izražava nijanse u značenju koje su u originalu sadržane u jednoj reči koja nema odgovarajući ekvivalent u jeziku na koji prevodi.
Pošto prevođenje zahteva kreativnost i umetničko nadahnuće, sasvim je moguće da je prevodilac veći umetnik od autora originalnog teksta. Prevodilac se možda služi jezikom koji je živopisniji ili ima bolji ritam. Možda koristi bogatiji vokabular ili ističe slike i aluzije koji su u originalu samo latentno prisutni. Prevodioci mogu, ukoliko odluče da to učine, da „ispeglaju“ neke od neuglednijih delova originala ili isprave određene stilske nedostatke.
Konačno, razlike između dva jezika su toliko mnogobrojne, a prevodilac mora da donese mnoštvo različitih odluka, tako da dobar prevodilac može proizvesti delo mnogo veće umetničke vrednosti od originalnog.
Pitanje je, međutim, samo po sebi, komplikovano
Šta uopšte znači kada kažemo da je neka knjiga „bolja“ od druge? Svako će na ovo pitanje dati drugačiji odgovor. Književni kritičari raspravljaju o tome već vekovima! Isti problem javlja se i kada poredimo originale i prevode. Ono što jedna osoba smatra „boljim“ uvek će se razlikovati od mišljenja druge osobe. Stoga, ko uopšte može da proceni da li je prevod bolji od originala?
Previše je prostora za razlike u mišljenju. Čitaoci se možda neće slagati oko toga da li određeni prevod može smatrati dobrom knjigom. Neki će čitaoci prevod smatrati lepim i umetničkim, dok će drugi isti prevod doživljavati kao dosadan ili pretenciozan. Isto se tako, čitaoci koji govore oba jezika, i stoga mogu da uporede original sa prevodom, možda neće složiti oko toga koji od dva teksta ima veću umetničku vrednost. Dok će neki znati da cene neugledan stil originala, drugi će, na primer, više uživati u „ispeglanom“ prevodu. Nije sve tako crno-belo, kako se možda čini.
Otvoreno je i pitanje toga da li bi prevodilac uopšte trebalo da se trudi da bude bolji od originala. Kao što se čitaoci ne mogu složiti oko toga kakav im stil više odgovara, tako se ni prevodioci ne slažu uvek oko toga kako bi trebalo da prevode. Može se tvrditi da prevodilac ne bi trebalo da „popravlja“ original. Jer kada bi prevod bio bolji od originala, to bi značilo da zapravo nije dobar prevod. A ako je knjiga u originalu bolja, to sa sobom povlači određenu cenu – čitaoci neće imati pred sobom verodostojno iskustvo originalne knjige jer prevod nije adekvatan.
Zaključak
Prevod, u najboljem slučaju, može biti pravo umetničko delo, koje postoji sasvim nezavisno od originala. Neće biti samo njegov derivat, već svojevrsni odgovor na original, njegova delikatna rekreacija. To prevod mora i biti pošto se svaka pojedinačna reč u njemu razlikuje od originala. Može se desiti i da prevod bude „bolja“ knjiga, knjiga veće umetničke vrednosti od originala (u zavisnosti od toga ko o tome odlučuje). Međutim, mnogo je verovatnije da će prevod jednostavno biti drugačiji od originala jer će neki njegovi aspekti biti verno preneti, neki biti izgubljeni, a neki će mu elementi biti i dodati.
Autor: Rebeka Hasi
Izvor: bookriot.com
Prevod: Milan Radovanović