Muni Vičer: Bez mašte nema budućnosti

Sa italijanskom književnicom Muni Vičer, autorkom čuvenog serijala Devojčica sa Šestog meseca, imali smo priliku da razgovaramo o novom romanu „Sofija i bezvremeni dečak“ i izazovima koje ova devojčica mora da savlada na svom putu odrastanja, ali i o tome kolika je moć reči.

Fantastični svetovi i maštoviti junaci, koji pomoću čarolije osvajaju te svetove, dobitna su kombinacija za privlačenje pažnje najmlađih čitalaca. Italijanska spisateljica Muni Vičer više od dve decenije piše kombinujući upravo ta dva elementa, pa ne čudi što su njene knjige za decu prodate u više od milion primeraka i prevedene na brojne jezike.

Sve je počelo od Devojčice sa Šestog meseca i glavne junakinje romana Nine, koja je osvojila dečji svet (u izdanju Lagune čitamo „Devojčicu sa Šestog meseca“, „Ninu i tajnu osme note“, „Ninu i kletvu pernate zmije“ i „Ninu i tajno oko Atlantide“), a najnoviji roman „Sofija i bezvremeni dečak“, dirljiva priča o stidljivosti i strahu, ali i oda solidarnosti i hrabrosti, bio nam je lep povod za razgovor sa Muni.

Kad skromna plavokosa učenica škole „Memori“ Sofija Harvi dobije pismo od neobične starice iz Bajberija, njen život će se potpuno promeniti. Pomoću spitofore, čarobnog peščanog sata, Sofija će morati da otputuje u strme svetove i pronađe Alvina, bezvremenog dečaka. Uz nesebičnu pomoć uobraženog miša, divovskog upravitelja letećeg drveća Grolija i Ile Veličanstvene, Sofija će se suočiti sa zlim baronom Jukorom i pokušati da oslobodi sve bezvremene. Jedini problem u njenoj misiji praviće joj svi ti strmi svetovi koji se, s vremena na vreme, iznenada iskose.

Možete li nam reći ko je Sofija Harvi, učenica londonske ženske privatne škole „Memori“? Kakva je ona dete i s kojim se problemima suočava?

Sofija je stidljiva devojčica i upravo njena stidljivost joj stvara mnoge probleme sa vršnjacima koji je zlonamerno zadirkuju. Sofija je pametna devojčica, dobra u školi i odličan čitalac. Sofija odražava karakteristike mnogih svojih vršnjaka koji se danas suočavaju sa nepravdama zbog svoje sramežljivosti.

Kako bi savladala stidljivost, na inicijativu učiteljice Amabel Kuper pristaje da se dopisuje sa starom gospođom ledi Margaret Prima Stelante iz Bajberija. „I reči su potekle kao Temza...“ Po čemu se Sofija izdvaja od ostale dece?

Za Sofiju su reči važne. Čitanje je važno i zbog toga ona rado prihvata dopisivanje sa starijom damom koju ne poznaje. Pisanje tako postaje sredstvo dubokog prijateljstva i razumevanja.

Šta se desilo sa strmim svetovima u koje je Sofija poslata, gde su nekad vladale sloga, magija i ljubav? Šta to nemaju stanovnici tih svetova: Grolio Vegario, čuvar letećeg drveća, lord Badi Batler, Ila Veličanstvena, a gospođica Kuper i ledi Margaret pronalaze u Sofiji? Da li je svako dete istinski superheroj?

NE! Ne superheroji. Ne sviđa mi se ta vrsta definicije. Hrabrost, odlučnost, volja za životom i pravdom elementi su koje bi sva deca, i odrasli, trebalo da imaju da bi mogli da se suoče sa životnim problemima. U strmim svetovima sve je bilo harmonično i lepo, ali sada postoji ozbiljan problem: postoji lik koji je postao ljut i želi da vlada nad svima ostalima. To je baron Jukor. Pored toga, iznenadni nestanak dečaka Alvina navodi nas da strahujemo od najgoreg. Zato će Sofijin dolazak biti važan: ona će naučiti da prevaziđe stidljivost i hrabro će pomoći da se pronađe Alvin i spasu sva bezvremena deca tako što će pobediti barona.

Šta povezuje ledi Margaret, učiteljicu Amabel Kuper i Sofiju? Kako su one prevladale izazove kada su bile male?

Kao mlade bile su stidljive, kao Sofija, zbog čega shvataju da je ona prava devojčica koja treba da ode u strme svetove, prevaziđe stidljivost i pomogne drugima u nevolji. Suštinski, Sofijina priča se zasniva na konceptu da se svaki problem, svaka nepravda, može prevazići zahvaljujući snazi volje, suprotstavljajući se Zlu. U strmim svetovima sve je istovremeno neuravnoteženo i uravnoteženo. Da biste pronašli harmoniju, morate razumeti njenu suprotnost. To je život... uvek.



„Stidljivost je ponor. Ona nas sprečava da ispoljimo svoju pravu prirodu.“ Zašto je nekad potrebno stvarnost okrenuti naopačke? Kako da se dete izbori sa strahovima, koji je najbolji lek?

Mašta je najbolji lek. Maštanje ne znači gubiti se u snovima, već pronalaziti kreativna rešenja za problem. Bez mašte nema budućnosti. Deca treba da razmišljaju o različitim svetovima kako bi se suočila sa stvarnošću. Odrasli bi takođe trebalo da uče od dece o lepoti mašte... bilo bi manje ratova!

Koliko je važna moć reči?

Fundamentalno je važna. Bez reči čovečanstvo bi bilo gore. Iako počinjem da sumnjam u istinsku prirodu ljudskih bića. Životinje su često bolje od nas.

Sofija je na kraju školske godine, nakon odžanog govora kao najbolja učenica, videla lorda Badija Batlera kako joj, u znak pozdrava, diže cilindar, ona prigušenim glasom obećava da će se ponovo sresti. Da li to znači da možemo očekivati nastavak pustolovina?

Oh da, miš je sjajan lik, i uskoro ćete ga ponovo sresti. Već sam napisala još jedan roman o njemu!

Da li ste Vi naučili da hodate u strmim svetovima? Vaši junaci se naslone na drvo, stenu ili zid da se ne bi kotrljali. Kako Vi održavate ravnotežu?

Još od detinjstva morala sam naučiti da hodam po tankim nitima da ne bih pala u ponor. Moje detinjstvo nije bilo srećno i zbog toga zaista razumem decu koja osećaju bol kada nisu shvaćena ili trpe nepravdu. Moja mašta je odnela pobedu i u meni postoji toliko svetova... neusklađenih, pravih, kosih i zaljuljanih. Nije lako pronaći spokoj, ali ja više volim haos nego dosadu. Dosada ubija, haos te tera da pronalaziš svakodnevna rešenja i da živiš svaki trenutak intenzivno.

Kroz roman se provlače i stihovi američke pesnikinje Emili Dikinson. Kog se stiha prvog setite kada pomislite na nju?

Rečenica koja mi sada pada na pamet je kada je Emili Dikinson napisala: A word is dead when it is said, some say. I say it just begins to live that day. (Reč je mrtva kada se izgovori, kažu neki. Ja kažem da tog dana počinje da živi.)

Koja su književna dela oblikovala Vaš čitalački ukus i obogatila Vaše detinjstvo? Ko su najčitaniji savremeni italijanski pisci za decu?

Od savremenih italijanskih autora mogu spomenuti Bjanku Picorno. Možda će zvučati čudno, ali autori koje sam čitala u detinjstvu bili su Žil Vern i Luis Kerol, a kasnije sam prešla na pesme Leopardija i Paskolija. Već sa 13 godina počela sam da se gubim u filozofskim tekstovima Aristotela, a potom i Ničea. Osnova svih mojih romana je gotovo isključivo filozofska, a žanr fantastike kojem pripadam zasnovan je upravo na filozofskim principima.

Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 46