Zaljubite se u osobu, ali ona dolazi sa prtljagom prošlosti. To ćete sigurno izvući kao pouku romana „
Nada novog jutra“, koji govori o ljubavi, ali i porodičnim odnosima.
Glavna junakinja živopisnog romana
Ketrin Hajni je Džejn, mlada učiteljica koja živi u Bojn Sitiju u Mičigenu. Već na prvoj stranici saznajete kako je Džejn zatvorila vrata kuće ostavivši ključ sa unutrašnje strane, pa je morala da pozove bravara, s kojim će provesti noć, a naposletku i ostatak života.
Međutim, nijedna veza nije bez mana. Ime tog zgodnog dase je Dankan, a Džejn je pri prvom susretu pomislila da „izgledao kao s reklame za papirne ubruse ‘broni’“. Ispostaviće se da je Dankan obljubio većinu neudatih žena u Bojn Sitiju. Sa mnogima od njih je ostao u prijateljskim odnosima, uključujući i bivšu ženu Egi, koja se ponovo udala za prodavca osiguranja koji je zanimljiv koliko i sobna biljka.
Dankan takođe restaurira nameštaj sa pomoćnikom Džimijem, koga sugrađani opisuju kao nekog ko „sporo shvata“. Negde na sredini romana Džimi se za stalno useljava u Džejninu i Dankanovu gostinjsku sobu, dok su Egi i njen bezlični muž redovni gosti na večeri. Kako li se prolazna veza ustoličila kao alternativa porodičnom životu – iako je Džejn poprilično sigurna da svesno ne bi to izabrala?
Hajnijeva piše jednostavnim i zabavnim stilom o običnim ljudima koji se često ponašaju suprotno od najbolje verzije sebe. Evo šta Džejn misli o celodnevnim otvorenim vratima koja mora da održi svakog semestra:
„Svi roditelji žele da čuju lepe reči o svojoj deci, ali ponekad moraš reći i ono loše. Ako to loše kažeš suviše suptilno, roditelji ti ne poveruju. Ako pak kažeš previše otvoreno, uzrujaju se. Zapravo, često ti ne poveruju u svakom slučaju, a onda se još i uzrujaju. To je kao intervencija za alkoholičara svakih dvadeset minuta tokom celog radnog dana.“
Ketrin Hajni je nedavno napisala predgovor za novo izdanje romana
Happy All The Time (1978) autorke Lori Kolvin. Obe spisateljice često – a ja verujem i s pravom – opisuju kao književne naslednice Džejn Ostin, jer sa njom dele pogled na svet koji je u svojoj suštini prilično komičan.
Autor: Morin Korigan
Izvor: npr.org
Prevod: Aleksandra Branković