Na šta ste prvo pomislili kada ste pročitali naslov „
Pedeset cigareta za Elenu“? Na puno dima? Bili ste u pravu – u romanu
Marine Vujčić zaista ima mnogo duvanskog dima, ali vas neće ugušiti, niti zamagliti pogled. Štaviše – ovo je roman koji otvara nove vidike, menja ustaljene stavove, pokreće na razmišljanje.
Shvatićete da u životu ništa nije slučajno i da smo svi, ipak, povezani. Baš kao sumatraizam Miloša Crnjanskog koji kaže da događaji na jednoj strani sveta utiču na događaje na drugoj. Ako na Sumatri leptir mahne krilima ili procveta cvet, uticaj toga će se osetiti na celoj Zemlji.
I baš tako se životne sudbine Marininih junaka prepliću, oni utiču jedni na druge, a da se zapravo nikada nisu upoznali. Čitav taj splet dešavanja, poput domino efekta, nagrađivana spisateljica je majstorski izvela. Priuštila nam je četiri romana u jednom, a svaki odlikuje napeta atmosfera. Poglavlja se završavaju tako da jedva čekamo da pročitamo sledeće i saznamo šta je dalje bilo. Neizvesnost ostaje do samog kraja ali ni tada nismo završili sa ovim sjajnim romanom. Kada iščitamo i poslednju stranicu još dugo smo pod utiskom.
Junaci romana „Pedeset cigareta za Elenu“ toliko su realni da svako može sa njima da se identifikuje, kao i sa životnim okolnostima u kojima se oni nalaze. Međutim, ono što im menja živote je neočekivano.
Priča počinje u ponoć kada upoznajemo Olivera Radmana, knjigovođu, koji je rešio da ostane budan naredna 24 sata i da za to vreme popuši pedeset cigareta u znak sećanja na svoju preminulu sestru bliznakinju. Zašto baš taj broj? Razlog je dobro motivisan, kao i postupci svih likova u romanu: prevarene žene koja je obolela od depresije, mladog novinara koji ne može da zaspi ako u krevetu nije sam, supruge i majke koja saznaje da joj je muž kriminalac. Na sve te različite sudbine uticaće Radman i njegova noćna šetnja ulicama Zagreba. Nesvesno i nenamerno on će im promeniti živote na bolje.
Roman ima „happy end“ ali bez patetike. „Treba se smrtno preplašiti kako bismo spasili vlastiti život“, kaže jedan od likova u romanu, a upravo tom rečenicom se može objasniti preokret koji svi ostali doživljavaju. Na početku priče rekvijem, a na kraju zaključak da je „tuga gubljenje vremena“ i da „život treba prigrliti“.
Roman počinje u ponoć, završava se nakon 24 sata, a poglavlja prate junake iz minuta u minut i prikazuju nam šta im se sve dešava. Originalna kompozicija, kratke i efektne rečenice, dosledno građeni likovi, čine roman „Pedeset cigareta za Elenu“ umetničkim delom koje se pamti.
Već podnaslov, koji je istovremeno i refren romana: „Kao da ništa nije bilo. A bilo je“, nagoveštava dobru zabavu.
„Što je uopšte jedan dan u životu čoveka. Hrpica sati utopljenih u celini. Treptaj kalendara. Potrošna menica koja uvek iznova započinje i koja uvek dobija novu priliku. Pupoljak koji do noći uvene. Reč koja najbrže stari, a opet je svakoga jutra iznova mlada.“
Međutim, dan opisan u ovom romanu bio je sudbonosan za njegove junake, ali veoma koristan i za nas čitaoce jer smo spoznali „monumentalne srazmere dojučerašnjih sitnica“, da je „svet pun beskorisnih bez kojih se moglo, za razliku od bitnih bez kojih se moralo“, kao i da su „neznanci koje doista ne poznaješ daleko manje štetni od neznanaca sa kojima živiš“ i na kraju da nam „strah može pomoći da se više ne bojimo ničega“.
Važno je da proživite dan u romanu „Pedeset cigareta za Elenu“, čak i ako ste nepušač – nećete zažaliti.
Autor: Dragana Todorović