Jeste li ikada preuzeli zasluge za nešto što niste uradili ili rekli? Onda je ovo lista za vas. Neke od ovih rečenica imale su ključnu ulogu u privlačenju novih čitalaca ka vrednim i znamenitim piscima i misliocima, ali su istovremeno i doprinosile konstantnom pripisivanju nekih od nama omiljenih fraza pogrešnim autorima. Ponudili bismo vam ovde Gandijev citat, ali nas iskreno mrzi.
1. „Bolje je ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.“
Ovaj citat je pogrešno pripisivan i američkom predsedniku Linkolnu i majstoru drskosti Marku Tvenu. Zapravo, verovatno potiče iz knjige Morisa Svicera objavljene 1907. godine. Deluje da je originalni citat zapravo: „Bolje je ćutati uz rizik da vas smatraju budalom nego govoriti i skinuti svaku sumnju sa toga“.
2. „Cilj opravdava sredstva.“
Iako ovaj citat vešto sažima osnovnu temu političke rasprave „Vladalac“ Nikola Makijavelija, zapravo se nigde u knjizi ne pojavljuje.
3. „Ne slažem se sa time što govorite, ali ću do smrti braniti vaše pravo da to kažete.“
Ove reči su se tokom istorije prenele kao originalna misao Voltera, mislioca francuskog prosvetiteljstva i mudrac svetskog kalibra. Ipak, njih je u stvari napisala Evelin Beatris Hol, Volterov biograf iz dvadesetog veka. Izgleda da je ovaj citat, koji je Hol upotrebila kako bi objasnila Volterovu životnu filozofiju, nekako pomešan sa Volterovim govorom.
4. „Neki ljudi osećaju kišu. Drugi samo pokisnu.“
Ovde imamo bitku dva muzička Boba: i Bobu Dilanu i Bobu Marliju je ovaj citat pripisivan u različito vreme. Ipak, jedan muzičar jeste ovo izgovorio, ali ime mu nije bilo Bob već Rodžer – reč je o Rodžeru Mileru, popularnom pevaču kantri muzike, koji se vodi kao prva osoba koja je upotrebila ovu frazu u televizijskom specijalu 1972. godine.
5. „Život je neizlečiva seksualno prenosiva bolest.“
Ova pošalica je pripisivana mnogim piscima među kojima je najistaknutija Margaret Atvud. Iako postoje različiti oblici ove rečenice, prva koja ih je ovako upotrebila bila je novozelandska spisateljica Merilin Dakvort 1984. godine.
6. „Na kraju, svi smo samo ljudi opijeni idejom da ljubav, samo ljubav, može izlečiti našu oštećenost.“
Citat je postao svetski poznat kada je korisnik Tvitera @SirJayGatsby napisao da je reč o intelektualnom vlasništvu F. Skota Ficdžeralda. Jedini problem u tome je što on nije napisao tu rečenicu! Autor je Kristofer Poindekster koji je objavio ovaj stih u svojoj zbirci pesama 2013. godine.
7. „Sve što je potrebno da zlo pobedi jeste da dobri ljudi ne urade ništa.“
Amorfni internet nije jedini entitet koji pogrešno pripisuje ovaj citat irskom državniku Edmundu Burku jer je to svojevremeno uradio i predsednik Sjedinjenih država Džon F. Kenedi. Novine oksfordskog univerziteta navode da je ova rečenica – čije poreklo nikada nije otkriveno – jedan od najpoznatijih pogrešno pripisanih citata ikada.
8. „Ako i vidim malo dalje, to je zato što stojim na plećima divova.“
Ovaj citat se najčešće dovodi u vezu sa revolucionarnim misliocem Isakom Njutnom. Iako je Njutn jeste upotrebio u pismu upućenom suparniku, naučniku Robertu Huku, on je nije skovao – za to je zaslužan, koliko smo u stanju da istražimo, Džon od Sazberija, teolog iz dvanaestog veka.
9. „Naš najveći strah nije nepotpunost. Naš najveći strah je da smo bezgranično snažni. Naša svetlost, ne naša tama, je ono što nas najviše plaši.“
Inspirativno, zar ne? Ovo je navodno rekao Nelson Mendela, čuveni južnoafrički zatvorenik i vođa pokreta oslobođenja, na svojoj predsedničkoj inaguraciji 1994. godine. Ali ipak je to sve samo „navodno“ jer ni na jednom mestu u svom govoru nije zaista to rekao. Osoba koja stoji iza ove rečenice je Marijen Vilijamson, autorka knjiga o samopomoći, koja ju je napisala u svojoj knjizi „A return to Love“ iz 1992. godine.
Izvor: bookstr.com