Sedamnaesto izdanje doživeće „
Besnilo“
Borislava Pekića. U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj „Kugi“ ili
Saramagovom „
Slepilu“, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.
Na knjižarskim policama uskoro će se naći deseto izdanje knjige „
Odakle sam bila, više nisam“
Dejana Tiago-Stankovića. Posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, Dejan Tiago-Stanković ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. „Odakle sam bila, više nisam“ od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.
I ako je knjiga
Simonide Milojković „
Ljubav u doba kokaina“ objavljena pre više od deset godina, ne prestaje da intrigira čitaoce. Ovo je dramatična i porazna ispovest beogradske studentkinje, koju je njen mladić gurnuo u pakao droge. Glavna junakinja Nina zaljubljuje se u svog vršnjaka, zavodnika i kozera Marka, i postaje zavisna od njegove pažnje i ljubavi. Ali njen svet se ruši kad je se on zasiti i kad je ostavi. Spremna je na sve da bi ga ponovo vratila, a kada joj on u jednom noćnom klubu ponudi kokain, bez razmišljanja prihvata: tako se njenoj zavisnosti od ljubavi pridružuje i zavisnost od teških droga... U štampi je deveto izdanje knjige.
U štampi je sedmo izdanje knjige „
Sazvežđe svitaca“ – životne priče šestoro junaka ovog romana ispreplešće se i zauvek promeniti za sedamdeset dva sudbonosna sata. Primorani da pogledaju životu u oči, moraće ili da ga prigrle ili da zauvek ostanu osujećeni u svojim težnjama. „Sazvežđe svitaca“ je zbirka melanholije, nade i burnih osećanja, koja će vas zagrliti čvrsto i neće vas puštati dok vam ne izmami suzu, nostalgiju, tugu, širok osmeh i uzdah olakšanja.
Mirjana Bobić Mojsilović nikada ranije nije pisala ovako bogatim potezima pera.
„
Godine koje su pojeli skakavci I“, letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo, otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide. U štampi je šesto izdanje.
Četvrto izdanje
Petrovićevih „
Bajki: Prvih sedam“, prava je poslastica za čitanje, jer čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.
Uskoro će biti štampano 3. izdanje „
Bečkog romana“
Dragana Velikića, maestralna slika portreta evropskog ustrojstva, pravosudnog sistema u kojem postoje privilegije za jedne i slepe ulice za druge. Kako pojedinac može da se odbrani u takvim okolnostima, na koju meru je sveden ljudski život kada se neočekivan splet uticaja, moći i ćiftinstva udruže protiv njega – pitanja su filigranski utkana u nijansiran portret porodičnih odnosa koji se čita kao najuzbudljivija krimi priča.
„
Opsada crkve Svetog Spasa“
Gorana Petrovića uskoro će dobiti 4. izdanje. U ovoj fresci začuđujuće smelosti i inventivnosti Petrović se oslobađa svih konvencija da bi se usredsredio na ritam jedne četrdesetodnevne opsade… Pisac sa lakoćom tka bezbroj fabula, umnožava majušne dogodovštine, prigodne legende i živopisne crtice i, spajajući maštu Šeherezade i strogi zanat tkača, stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana.
„
Reći ću ti svoju tajnu“ imaće i svoje treće izdanje. Od svoje prve zbirke iz 1924. godine pa do danas
Desanka Maksimović (1898–1993) opčinjava čitaoce svojim umećem da od neizgovorenih strepnji i nejasnih čežnji i slika stvara poeziju koja je jednostavna, neposredna i razumljiva. Njene reči su iskrene, otvorene prema čoveku i životu, njeni su stihovi puni lirske misaonosti, a u njima je pesnik Ivan V. Lalić uočio jedinstvo životnog iskustva, talenta i mudrosti.
„
Dijagnoza: Ljubav“ Simonide Milojković doživeće treće izdanje. Kad na premijeri pozorišne predstave upozna Jelenu, zavodljivu glumicu, Petar, oženjeni i zgodni beogradski psihijatar, odlučuje da je zavede i istraži da li je zaljubljenost vrsta psihoze. Tako se Jelenin život pretvara u psihološki eksperiment, a ona se ludo zaljubljuje verujući da je pronašla čoveka svog života. Jelenin dnevnik postaje hronika njihove ljubavi, a Petrova beležnica hladna analiza jednog istraživanja. Međutim, ko od njih dvoje ispisuje verodostojnu priču? Da li je Jelena zaista pronašla savršenog muškarca, a Petar savršeno zamorče? Ko je zanesen ljubavlju, a ko manipulacijom, ko je u čijoj priči osvetnik, a ko žrtva sopstvene strasti.
Dizgramova knjiga „
Sebi duguješ sve“ doživeće 3. izdanje. Kroz svoje jednostavne poruke i zrele misli Dizgram vešto oslikava nes(p)retni svet koji se već drugo tetura na kolenima površnosti, onaj u kojima su strast, sreća i čista ljudska emocija nasilno iščupane iz srca ljubavi. To nisu knjige saveta ili pametovanja, već razmena iskustava, a uistinu prava prilika da svaki čovek razmisli i suoči se sa samim sobom.
Na knjižarskim policama naći će se drugo izdanje „
Gorke pilule“
Pavla Zelića. Ko su pravi gospodari našeg zdravlja? Farmaceuti i lekari ili neko mnogo moćniji, skriven iza korporativnih fasada, čija ruka oblikuje sudbinu čovečanstva? Pavle Zelić, magistar farmacije, vodi nas kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u našim životima.
„
Sveti rat za Carigrad“
Aleksandra Tešića doživeće drugo izdanje. „Sveti rat za Carigrad“ čitaoce vodi kroz vekove – od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri. Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.
Drugo izdanje posthumno objavljenog romana „
Palata“
Gorana Petrovića, literarno ostvarenje koje će postati nezaobilazno delo savremene književnosti, pruža nam neodoljivu sliku prestonice Srbije s početka XV veka. Šta je prethodilo izgradnji dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja dvora – otkriće čitalac u novom romanu Gorana Petrovića, koji hronološki prethodi romanu „
Ikonostas“.