Italijanski teorijski fizičar
Karlo Roveli jedan je od vodećih istraživača sveta u oblasti kojom se bavi (kvantna gravitacija), ali kako nauka ima svoj značaj i van stručnih uloga, tako i Roveli ima još jednu važnu društvenu ulogu. Naime, jedan je od najboljih popularizatora i pisaca načnopopularne literature današnjice. Svojim knjigama i predavanjima ne ostavlja nikoga ravnodušnim, budeći emocije i entuzijazam podjednako koliko i um i radoznalost.
Jedinstveno iskustvo čitanja Rovelijevih knjiga može da oseti i domaća publika zahvaljujuči izdavačima Laguna i Heliks koji su preveli nekoliko njegovih dela. Pojmovi i teme koje Roveli obrađuje istovremeno su bitne za svakoga od nas i neuhvatljive. Baš kao vreme. Dok svi o njemu imamo određenu predstavu, samo su retki oni koji bi se usudili da pokušaju da ga definišu objasne. Baš kao što je Avgustin iz Hipona (354-430) govorio da zna šta je vreme kada ga niko ne pita, ali da ukoliko mu neko postavi ovo pitanje, nema odgovor. Ako je vreme u prošlosti bilo pojam rezervisan isključivo za filozofe, od nastanka moderne nauke i Njutna, fizičari preuzimaju reputaciju onih koji su ga najbolje upoznali.
Šta je fizika o vremenu otkrila, šta joj i dalje izmiče ali i razmišljanja koja prevazilaze samu naku, često se preplićući ne samo sa razmišljanjima svakog ljudskog bića, već i sa umetnošću i filozofijom – pronalazimo u knjizi „
Poredak vremena“. Knjiga je podeljena u tri dela, a svako od poglavlja počinje citatom iz Horacijevih „Oda“. Čitaoci Rovelijevih knjiga već su navikli na njegovo večito vraćanje antici i klasičnoj umetnosti.
Pojam „poredak vremena“ takođe nas vraća u antiku i jedan fragmenat, jedini koji je ostao od velikog mislilaca Anaksimandra, večitog Rovelijevog uzora: „Stvari se preobražavaju jedne u druge po nužnosti, a pravdu iskazuju jedna drugoj po poretku vremena“. I već dvadeset šest vekova otkad su ove reči zapisane do danas, prema Rovelijevim rečima, čitava fizika bavi se time „kako se stvari razvijaju po poretku vremena“.
Na ovo uzbudljivo putovanje krećemo sa Rovelijem, u knjizi koju je preveo
Goran Skrobonja. Kao i u prethodnim Rovelijevim knjigama, nemojte se obeshrabriti ako su vam neki delovi teški za razumevanje, ali sa druge strane i u njima možete osetiti izvesnu dozu strahopoštovanja i divljenja prema vremenu. Osim toga, nakon nekoliko pasusa čiji je sadržaj teško razumeti bez poznavanja fizike, Roveli, vas vrlo brzo vraća na teren na kom se osećate mnogo sigurnije, uvereni da ste na korak bliže razumevanju vremena ali i nadahnuto da krenete dalje. Garanciju za uzbudljivost ovakvog putovanja daju vam i Rovelijeve reči: „Možda je vreme misterija najveća od svih“.
Autor: Jovana Nikolić, autorka emisije Eureka na Radio Aparatu