Jubilarna četrdeseta tribina Laguninog književnog kluba održana je u petak 1. juna u knjižari Delfi u SKC-u i bila je posvećena delu Džona Čivera ‒ „Odabrane priče“.
O knjizi su govorili urednik izdanja i pisac pogovora Dejan Mihailović, jedan od prevodilaca Nenad Dropulić i književni kritičar Nenad Župac.
Ideja za objavljivanje priča Džona Čivera rodila se pre nekoliko godina, a najzaslužniji su upravo Župac i Mihailović.
„Kad sam pravio izbor“, rekao je Nenad Župac, „vodio sam se time da priče budu najkvalitetnije i da prikažu autorov hronološki razvoj. Tako da su u ovoj knjizi sabrane priče od početka pa do kraja njegove karijere. Njegov biograf Blek Bejli nije siguran kada je nastala priča 'Zbogom brate', ali nju smatra programskom, i savetuje svima koji nisu čitali Čivera da počnu od nje.“
Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču „Muž“; Nabokov je smatrao da je priča „Zbogom, brate“ najbolja američka priča. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je naslikao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, malograđanske navike njenih stanovnika. Prikazao je njihov potrošački mentalitet, isprazne snove i težnje s neskrivenim cinizmom. Između 1935. i 1981. objavio je u „Njujorkeru“ 121 priču, i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i
National Book Award.
„Na žalost ili na sreću, ovo je bio moj prvi susret sa Čiverom“, rekao je na početku Nenad Dropulić koji je pored Save Mihailovića preveo knjigu. „Ja sam preveo mnogo knjiga, uglavnom romana. Priče nisam prevodio. Ne mogu da vam opišem kakvo je zadovoljstvo prevoditi priču. Dobru priču. Kratku formu koja ima početak, sredinu i kraj, koja je dobro strukturirana, koja je napisana dobrim jezikom i bavi se dobrom temom. Na kraju je ispalo dobro što je moj prvi susret sa Čiverom bio službeni, jer sam uspeo da sačuvam lepotu spontanog susreta sa njim.
Čiverova snaga, nije u jeziku. Njegov jezik je odličan, njim vešto barata i ume da napravi vatromet. Njegova snaga je u emociji i stavu koji ima o temi o kojoj piše. On je veliki rušilac američkog sna u momentu kad se američki san još uvek razvijao. Idiličnu sliku Amerike, koja zapravo nikad nije ni postojala, Čiver ruši dok je ona još u povoju, pre televizije, u doba kada su postojali samo radio i novine. On je jedan od najsavršenijih posmatrača u književnosti, on primeti svaku sitnicu i isto tako jednom sitnicom opiše sliku, karakter ili događaj o kome govori“, zaključio je Dropulić.
Za Čivera kažu da je američki Čehov XX veka što je objasnio Dejan Mihailović. „Čiver je jedan od američkih pisaca, poklonik ruske književnosti. On je sledio Čehovljev uzor u književnosti.“
„Od svake od ovih priča, koje su u knjizi, mogao bi da nastane pristojan roman. On nije imao potrebe da piše romane. Svaka priča je dovoljno slojevita, dovoljno bogata likovima i događajima, mestima i protokom vremena. On vešto čitaoca provlači kroz vreme i mesto kada mu to odgovara, ali mu to nije tema“, dodao je Dropulić.
Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora imaju kultni status, i predstavljaju čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.
I ovoga puta svi posetioci Laguninog književnog kluba osvežili su se Stassen čajevima, vrhunskim čajevima sa Šri Lanke koji se prvi put pojavljuju na našem tržištu.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 6. jul, a tema će biti roman „Probna faza“ Tomasa Pinčona. Ovaj roman je na popustu 30% do 6. jula u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.