U prepunoj kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC predstavljena je 10. decembra knjiga „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ Nenada Novaka Stefanovića. Osim autora, na promociji su govorili i profesor Arhitektonskog fakulteta Zoran Lazović, istoričar Nebojša Damjanović i urednica u Laguni Jasmina Radojičić. Odlomke je čitao glumac Milan Caci Mihailović.
U knjizi „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ Nenad Novak Stefanović, autor bestselera „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“, vodi nas u nesvakidašnje razgledanje srpske prestonice. U ovom jedinstvenom vodiču saznajemo malo poznate činjenice o građevinama pored kojih svakodnevno prolazimo kao i brojne kuriozitete koji će oplemeniti naš pogled na grad. Šetnja kroz Beograd postaje nezaboravno iskustvo.
Urednica knjige Jasmina Radojičić na početku je objasnila zašto ovu knjigu možemo da nazovemo memoarima beogradskih zgrada. „Kroz ovu šetnju nismo samo izneli činjenice u vezi sa beogradskim kućama i zdanjima, već smo se tokom rada trudili da ispričamo i priče ljudi koji su u tim kućama živeli i koji su na određeni način dali pečat jednom vremenu. Čini mi se da je upravo to razlog što su Nenadove knjige, koje se svakako mogu čitati i kao vodiči, toliko popularne. Jer, kad jednom čujete priče ljudi koji su utkali svoje živote u te zgrade više na njih nećete gledati isto.“
Profesor Arhitektonskog fakulteta Zoran Lazović rekao je da je glavna prednost ove knjige to što ona nema nikakvih predrasuda. „Nenad dobro 'hvata' javne, privatne objekte, zdanja, istorijske spomenike, nasleđe. Ova knjiga je metafizički, nadrealistički spoj realnosti, nauke, proze, romansijerskog stila. Ne kažem da je kao kod Kusturice, ali možda je i bolje. I Nenadov pristup arhitekturi je poseban. Vidi se da je on zainteresovan za to i da je tom poslu pristupio s ljubavlju. Nenad ima neimarsku žicu i 'čitao' je sa kuća ono što mi kao profesionalci nismo videli.“
Istoričar Nebojša Damjanović slaže se sa profesorom Lazovićem da knjiga „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ ruši mnoge predrasude. „Ne treba se uplašiti obima ove knjige, jer ona je pisana na jedan vešt, valjan način, koji ume da privuče pažnju, i koliko se prate istorijski i arhitekstonski stilovi toliko se prate i sudbine ljudi. Čim počnete da je čitate osetite vrlo ličan, nesputan autorski princip. Recimo, autor na vrlo originalan način objašnjava zašto je izabrao baš 100 kuća – što je bar 200 porodica, i kaže da 'broj 100 zvuči bogato, sito i ne traži dodatak'. Knjiga je sočna i veoma zanimljiva, posebno kad pogledate čija su se sve vrata njemu otvorila.“
Nenad Novak Stefanović opisao je rad na ovoj knjizi kao uzbudljiv, ali nimalo jednostavan. „Prva priča koju sam napisao bila je ona o konaku kneza Miloša na Topčideru. To je za mene bila jedna obična zgrada u koju su me još u detinjstvu vodili roditelji. Bila je lepa, ali nisam je shvatao kako treba sve dok nisam ušao u nju. Fasciniralo me je šta se sve tu nalazi i kakav je zapravo bio Miloš Obrenović. A neka saznanja datiraju još iz vremena kad sam išao u Četvrtu gimnaziju na Dedinju. Sa mnom u razredu je bio sin Titovog baštovana od koga sam saznao da je Jovanka jednom izbacila Tita iz kuće. U mom svetu to se činilo nemogućim. Ali, na osnovu te priče sam shvatio da postoji i ženska linija istorije u Srbiji i da su Srpkinje žene koje su i te kako mogle da dignu glas u vladarskom domu. Tako sam počeo da se interesujem, da kucam na vrata i molim da mi se otvore. Stalno me je kopkalo šta se zbiva iza ključaonica, jer sam mislio da iza njih ipak postoje priče drugačije nego što mislimo da jesu.“
Knjigu „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.