U prvoj pripovesti ovog složenog narativa, otac glavnog junaka Roja, zubar, gvožđarski preduzimač i komercijalni i sportski ribolovac Džim, vrši suicid. Kroz ostale četiri priče u knjizi variraju se i dodatno profilišu lik samoubice i njegova uloga u porodici – lišen je preterane odgovornosti prema sinu i, posebno, supruzi, koju vara; slab je i neodlučan a sklon pustolovinama, što ga tera put prostranstava Aljaske. U jedinom romanu unutar ovog mozaičkog štiva, koji čini i njegov središnji deo, „Ostrvo Sakvan“, perspektiva se obrće, počev od toga što prvo pripovedačko lice prelazi u treće i što se Roj pridružuje ocu na teško pristupačnom i šumovitom ostrvu na jugu Aljaske. Njih dvojica se, praktično, jedva poznaju, ali zajednički život u dalekoj kolibi i prinuđenost na tesnu saradnju deluju kao prava prilika za obostrano željeni povratak izgubljenog vremena. Međutim, Džim nije predvideo sve što je morao, pa čak ni povremenu glad i upade medveda na njihov posed, ali ni mogućnost da lično neće naći maštanu sreću u svedenom životu sa sinom na Aljasci. Roj pak oseća sve veću nostalgiju prema majci, sestri i školskim drugovima u Kaliforniji: okolnosti postepeno postaju sve neizdržljivije. Time Van ne prestaje sa obrtima: između ostalog, iako to poželi, Džim neće uspeti da skonča samoubistvom kao u uvodnoj priču, a njegovu krajnju sudbinu čitalac teško da je mogao da predvidi. Upravo nepredvidljivost – uz bespoštednost i dinamičnost – pripovedanja Dejvida Vana, kao i vrlo plastični opisi Aljaske, od „Ostrva Sakvan“ čine izvrstan kratki roman unutar slojevite i originalno strukturisane „Legende o samoubistvu“, svakako jednog od najsloženijih savremenih narativa o odnosu oca i sina.
Autor: Domagoj Petrović