Uobičajen način uređivanja knjige podrazumeva sedenje za računarom, čitanje rukopisa u sebi i prepravljanje teksta. Možda ćete – ako ste sledbenik stare škole uređivanja – odštampati rukopis na papir i olovkom praviti ispravke.
Postoji li još neki način?
Pa, zapravo postoji potpuno drugačiji način uređivanja teksta. Možda deluje čudno, ali funkcioniše:
Čitate svoju knjigu naglas – drugoj osobi – i pravite promene na osnovu onoga što čujete.
Da, znam. I meni je u početku zvučalo suludo. Moj urednik mi je preporučio da to uradim kada sam pisao prvu knjigu, i ja sam ga ignorisao. Pregledao sam taj glupi rukopis barem 25 puta. Bio sam ubeđen da ne postoji ništa što mogu da uradim da ga poboljšam... dok nisam snimio audio knjigu.
Audio verziju svoje prve knjige snimio sam mesec dana nakon što je rukopis poslat u štampu. Dok sam ga čitao, nisam mogao da verujem – pronašao sam bar 50 malih grešaka koje sam želeo da ispravim. Nisu to bile ozbiljne greške – gramatičke ili pravopisne – takve greške je sredio lektor – već neke manje graške, kao što je izbor reči, izbor fraza i konstrukcija rečenica.
Od tog trenutka, svaku knjigu i svaki duži blog koje sam objavio, čitao sam naglas – najčešće nekom drugom.
Ako se ovim poslom bavite sami, onda nemate taj luksuz da vam profesionalni urednik bude na raspolaganju. Ali imate nekog ko je gotovo isto toliko dobar: prijatelja ili voljenu osobu.
I dok je čitanje knjige naglas dobar početak, čitanje knjige naglas drugoj osobi je mnogo bolje. Oni će vam pomoći da dokučite da li nešto zvuči dobro – i ako ne zvuči, pomoći će vam da odlučite šta ćete sa tim. Čak i ako oni nisu ostvareni pisci, oni znaju šta zvuči kako treba – i verovali ili ne, u tome je velika tajna dobrog pisanja.
Zbog čega ovo funkcioniše: obrazloženje.
Slušajući sebe kako govorite primećujete loše ili neobične izraze – čak i onda kada ne znate tačno zbog čega ne štimaju i kako da to popravite.
U suštini, ako je to nešto što biste inače izgovorili, onda će najčešće dobro izgledati i na papiru. Ako je to nešto što nikad ne biste rekli drugoj osobi, znači da ni na papiru nije najjasnije.
Kad čitate, zapamtite – zaista morate da čitate naglas. Nemojte mrmljati reči sebi u bradu. Dok čitate, postavljajte sebi sledeća pitanja:
„Da li bi to isto tako zvučalo kada bih to rekao nekom u lice?“
„Da li mi to zvuči kako treba?“
Vaš posao u procesu uređivanja je da se pobrinete da vaša knjiga izražava ono što vi želite da izrazi, na način na koji vi to želite. To je, na kraju krajeva, vaša knjiga, vaš glas.
Autor: Tarner Maks
Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Maja Horvat