Svetski Dan knjige je odličan povod da se osvrnemo na biblioteke od Egipta do Dominike, koje su ostale otvorene uprkos pretnjama smrću, ekstremnim vremenskim uslovima i terorizmu.
Pomoćnik Imam Šeih Mahmud Hakim prebira na hiljade knjiga iz Narodne biblioteke Iraka, koje se čuvaju u Bagdadu, u Imam Alah Ali džamiji, 2003. Knjige su zaplenjene za vreme opsade glavnog grada, ali neke su vraćene zahvaljujući zalaganju sveštenstva. Foto: Saurabh Das/AP
Iščezla biblioteka iz Kaira, Egipat
Adaptirana vila u elitnoj četvrti u južnom delu Kaira, dom je kluba „Bardo“, popularnog kulturnog centra sa bibliotekom u prizemlju. Biblioteku je osnovao strastveni ljubitelj knjiga Omar Amin, koji je napustio posao u marketingu da bi se u potpunosti posvetio biblioteci. Kolekcija na više jezika, nastala je zahvaljujući donacijama, koje uključuju prvo izdanje Harija Potera i Kafkinu „Ameriku“ iz 1927. koju je Amin našao prebirajući po buvljacima egipatske prestonice.
Ovo su riskantna vremena za takve projekte. U decembru 2016. egipatske snage bezbednosti su izvršile upad u Al-Karama biblioteku, što je samo jedan od primera pokušaja ukidanja slobode izražavanja. Prema podacima Komisije za zaštitu novinara, 2017 godine zatvoreno je 20 novinara, a egipatski pisac i aktivista Basma Aziz navodi da su „mnoge izdavačke kuće izložene pritiscima i zastrašivanju“. Ali uprkos svim rizicima, Amin želi da ohrabri uznemirene stanovnike haotičnog Kaira da otkriju ovo jednostavno zadovoljstvo – čitanje.
Javna biblioteka u Kabulu. Foto: Carol Mitchell
Gradska biblioteka u Kabulu, Avganistan
Nastala spajanjem dve male biblioteke 1966, Gradska biblioteka u Kabulu preživela je komunistički režim, građanski rat, vladavinu Talibana, i političku nestabilnost koja ne prestaje još od napada zapadnih sila 2001.
Nasilje je u stalnom porastu u Kabulu, a biblioteka je u očajnom stanju. „Sukob koji je u toku ometa funkcionisanje biblioteke i mnogi ljudi se plaše da napuste svoje domove čak i na kratko“, izjavio je Kajum Suruš, analitičar specijalizovan za Avgavistan. „Ukratko, potrebno im je sve što je standard za modernu biblioteku. Potrebne su im nove knjige, moderan sistem za arhiviranje, profesionalni bibliotekari i zgrade.“
U Avganistanu nedostaje mnogo toga, ali biblioteka je ključna kao mesto za društvenu i akademsku razmenu, smatra Suruš, dodajući da „može da pomogne mladim ljudima da shvate da o Islamu ne postoji samo jedno jedino štivo i da svako ima pravo na svoja uverenja“.
Neimenovana biblioteka u Somaliji. Foto: Badra Yusuf
Neimenovana biblioteka u Mogadišu, Somalija
Iako još uvek nema ime, elegantan crno-beli prostor, koji je predviđen da postane biblioteka u Mogadišu, odskače od zapadnjačkih stereotipa o somalijskoj prestonici.
S obzirom na stalne napade islamističke grupe El Šabab i na činjenicu da je zemlja konstantno na ivici gladi, veliki je izazov živeti i raditi u Mogadišu. Ali Badra Jusuf i Abdulhaim Aden, koji pomažu u osnivanju biblioteke, ne gube nadu da će doprineti razvoju čitalačke kulture.
Gradska biblioteka, Rozo, Dominika
Sa tradicijom koja ide u prošlost do 1843, i divnom zgradom izgrađenom 1906, Gradska biblioteka u Rozou, posedovala je kolekciju istorije crnaca i karipske književnosti, koja je obuhvatala period od preko 100 godina. Ali, kada je 2016 godine Uragan „Marija“, pogodio ostrvo, biblioteka je ostala bez krova i 25.000 knjiga.
Biblioteka je ponovo otvorena u privremeno ustupljenom prostoru Nacionalnog arhiva u decembru 2017, nakon što je organizacija „Book Aid“ donirala 2000 knjiga. Bibliotekarka Veranda Rejmond kaže da će ostati posvećena pružanju usluga, naročito učenicima koji su ostali bez knjiga, internet konekcije i prostora za učenje tokom oluje. „Naši kapaciteti su ograničeni“, rekla je, „međutim, činimo sve što je u našoj moći da pomognemo našim članovima“.
Rejmond kaže da biblioteka ima nameru da izvrši popravke na zgradi, ali s obzirom na klimatske promene koje ostrvu donose putpuno drugačije vremenske uslove, bibliotekari Dominike će morati da se pripreme na nove probleme u budućnosti. Plan je da se, u nekom trenutku, izgradi nova biblioteka, ali za to je potreban novac, rekla je.
Iračanin spasava knjige iz uništene Narodne biblioteke u Bagdadu, 2003. Foto: Gleb Garanich/Reuters
Narodna biblioteka i arhiv, Bagdad, Irak
Iračka Narodna biblioteka i arhiv, prošla je kroz mnoge nemire od osnivanja 1920. Ali tokom invazije na Irak koju su Sjedinjene Države izvršile 2003, biblioteka je zapaljena i opljačkana. Tom prilikom, ostala je bez 60% arhivskog materijala i 95% zbirke retkih knjiga.
Ponovna izgradnja i održavanje rada biblioteke u haotičnim godinama koje su usledile, nije bio nimalo lak zadatak. U tekstu napisanom za sajt Britanske biblioteke, direktor Saad Eskander, opisuje posledice bombardovanja iz 2007: „Desetine hiljada papira letelo je naokolo, izgledalo je kao da pada kiša knjiga, suza i krvi. Prizor je bio nadrealan. Listovi su plamteli na nebu.“ Sledeće godine dao je izjavu za Gardijan: „Nikad uz sebe nemam telohranitelja jer to privlači pažnju. Ta ideja – imati telohranitelja, menjati automobil po dva, tri puta – veoma je glupa. Ako žele da vas ubiju, ubiju vas. Ako imate sreće, preživećete, ako nemate sreće, ubiće vas.“
Stanje u Bagdadu se popravilo u odnosu na najgori period nakon agresije, ali još uvek je to grad pun opasnosti – u januaru u bombaškom napadu poginulo je najmanje 35 ljudi. I pored svega, biblioteka je još uvek otvorena, pet dana u nedelji.
Izvor: www.theguardian.com
Prevod: Maja Horvat