Piter Frankopan: Živimo u doba neviđenih transformacija

Piter Frankopan, povodom knjige „Promenjena Zemlja“, govori o preobražaju sveta prirode pod uticajem globalizacije, obrazaca potrošnje, demografije i klimatskih promena.

Napisali ste u uvodu da je prvi cilj vaše knjige da „u pripovest o prošlosti vrati klimu kao temeljnu, ključnu i u velikoj meri previđanu temu u svetskoj istoriji“. Da li možete da nam obrazložite kako ste došli do zaključka da proučavajući prošlost nismo obratili dovoljno pažnje na klimatske obrasce?

To je odlično pitanje. Postoje tri razloga. Kao istoričara, interesuju me odnosi svih vrsta, kao i teme sa regionalnim, interkontinentalnim ili globalnim implikacijama. Klimatske promene (kao i zaraze/pandemije) imaju širok kontekst i značajne posledice. Upravo zato su klima, životna sredina i svet prirode sve vreme zastupljeni u mojim delima.

Drugo, živimo u doba neviđenih transformacija našeg razumevanja prošlosti zahvaljujući ubrzanim naučnim dostignućima. Mogli bismo da ga uporedimo sa periodom izuma štamparije ili pojavom i širenjem interneta. Novi alati pomoću kojih možemo da istražimo prošlost i preokrenemo naše razumevanje istorije su zadivljujući. Kada želimo da proučavamo migracije, možemo da se okrenemo genomici. Da bismo naučili nešto više o promenama u okolini, možemo da se oslonimo na fosilizovan polen ili jezerske sedimente. Da bismo bolje razumeli zaraze, možemo da uspostavimo filogenetska stabla. Možemo da pratimo promene u padavinama na osnovu godova ili naslaga kalcijum karbonata u pećinama, i tako dalje.

Treći razlog jeste današnja situacija. Ne zanimaju me samo klimatske promene, već i pitanja koja se tiču preobražaja sveta prirode pod uticajem globalizacije, obrazaca potrošnje, demografije, itd.

Dakle, kao istoričar, osećam obavezu da osmotrim šta je čovečanstvo postiglo u 2023. godini i vratim se u prošlost kako bih ustanovio kako smo stigli do ove klimave pozicije. Naši preci su hiljadama godina unazad bili zabrinuti za održivost, što se jasno vidi iz Veda, Biblije, mesopotamskih i mnogih drugih tekstova.

I mnogi naučnici su se bavili klimom i životnom sredinom. Ove studije su često obuhvatale samo jedan period ili region. U školskim udžbenicima ili u široko rasprostranjenim knjigama posvećenim istorijskim temama – podelama, svetskim ratovima, Francuskoj revoluciji, šta god da vam padne na pamet – retko se pominju ekološki ili klimatski uslovi.

Mnogi pisci, poput Dejvida Volasa-Velsa, Rebeke Solnit i Amitava Goša, govorili su o tome kako su pripovedanje i mašta podbacili kada su u pitanju klimatske promene. Vi ste i istoričar i pisac bestselera – šta Vi o tome mislite?

Sviđaju mi se dela sva tri pisca koja ste pomenuli i skoro bih tvrdio suprotno – da ovi pisci, i njima slični, kao i naučnici, pokazuju kako da se takve priče pričaju na način koji ne samo da je ubedljiv i važan, nego i zanimljiv i čitljiv.

Niko tu nije kriv. Pisci moraju da osmisle nešto dobro, nešto što će zaokupiti maštu čitalaca, a izdavači da objave. Čitaoci su tu ključna karika. Jer ljudi kupuju knjige koje govore o temama o kojima žele da čitaju, a ako im se nešto svidi, onda to preporuče drugima.

Takođe bih napomenuo da sam proveo dvadeset godina kao profesor na Oksfordu, gde je bilo vrlo malo zainteresovanih za ono što sam želeo da kažem, čak i pored toga što verujem da su moja mašta i veština pripovedanja bile prilično solidne. Jedva sam uspevao da zainteresujem svoje prijatelje i porodicu za ono na čemu radim – nomadskim plemenima u stepama, karakteristikama carstava, usponu Azije u 21. veku. Ali sve se to promenilo pre desetak godina. Iako se radujem svom uspehu, nisam ni glup ni naivan da pomislim da imam neki poseban dar. Prosto sam imao sreće.

Vaša knjiga je impozantna po svom obimu i namenjena je podjednako široj i akademskoj publici, što je verovatno teško postići. Za koga ste je zapravo pisali?

Nikada ne pišem knjigu za neku određenu publiku. Moj zadatak je da svoje misli uredim i jasno ih formulišem, rasvetlim manje poznate teme koje mislim da će zainteresovati čitaoce. Cilj mi je da objasnim zašto su one i zanimljive i bitne, čak i ako su nekima nepoznanica.

Važno mi je da u knjizi putem fusnota pravilno ukažem na svoje izvore. Volim da crpim informacije iz primarnog materijala – svedočenja očevidaca ili istoričara koji su pisali stotinama ili čak hiljadama godina ranije – jer ove naučnike posmatram kao svoje saputnike i prijatelje. Na ovaj način mogu čitaocima da ukažem na njihova dela, i citiram ih kako bi se i njihove knjige čitale. A što se tiče navođenja savremenih istraživanja, ne uključujem ih u svoje knjige da bih usrećio svoje kolege ili zadovoljio akademsku publiku, već zato što je ispravno navesti odakle ideje potiču. To često izostaje u savremenim popularnim knjigama o istoriji. Ali to nije moj problem. Zahvalan sam što me je moj izdavač uvek podržavao i nikada nije od mene tražio da se suzdržavam.

U narativima koji govore o klimatskom angažovanju, često se pojavljuje dihotomija između individualnog angažmana (manje letenja avionom, vožnja električnih vozila, itd.) i sistemske promene (na primer, pritisak na vlade da se smanje ulaganja u fosilna goriva i da se finansiraju radna mesta koja doprinose očuvanju okoline). Da li postoje neki primeri iz vašeg istraživanja koji bi mogli da doprinesu pozitivnoj promeni?

Naravno, ima ih zaista mnogo – i postoji mnogo različitih načina da se na ovo sjajno pitanje odgovori. Jedna od polaznih tačaka mogla bi da bude analiza država koje su u prilici da obezbede stabilnost putem klimatskih, ekoloških, ekonomskih ili tehnoloških promena. Mogla bi se proučavati uloga izvršitelja vlasti ili ruralnog stanovništva, a ne vladara, da bi se ustanovilo kako su se ljudi prilagođavali izmenjenim okolnostima. Recimo da se osvrnemo na entitete poput Vizantijskog ili Otomanskog carstva; ili možda, Mongola. I, naravno, na momente kada su paralelne državne strukture zajedno rasle, kao što je to bio slučaj u periodu između 10. i 12. veka, kada je došlo do paralelnog ali i rivalskog procvata Vizantijskog, Arapskog, Čola, Kmerskog, Paganskog, Šriviđaje i Tang/Songajskog carstva.

Što se narativa tiče, ne smatram da je u pitanju dihotomija. Ovo je jedan od najbitnijih trenutaka u istoriji kada su mogućnosti otvorene. Kako je rekao jedan moj kolega, odluke koje donesemo u narednih desetak godina mogu da oblikuju ne samo naredne vekove, već i naredne milenijume za našu vrstu. To je ozbiljan posao, ali uvek postoji nada.

„Pišući ovu knjigu mnogo sam naučio o tome kako konceptualizujemo svet oko sebe“, napisali ste u uvodu knjige. Da li možete da nam kažete nešto više o tome?

Najočiglednije je to što se ne čuje glas jako mnogo ljudi i što njihove priče ostaju neispričane. Na časovima istorije, u naučnopopilarnim knjigama, finansijama, politici i mnogim drugim prilikama jedva da ima reči o afričkom kontinentu ili ogromnim delovima Južne Amerike ili Jugoistočne Azije. Dominacija zapadnjačke perspektive je na neki način razumljiva, ali ona snažno utiče na naše poimanje sveta. Treba se osvrnuti na Amerike pre Kolumba, Zapadnu Afriku u antičko doba i naseljavanje ostrva u Pacifiku kako bi se srušile veštačke barijere koje još uvek isključuju značajne delove svetske populacije.

Lako je pisati o prošlosti kada ne morate da razmišljate o tome šta i koliko su ljudi jeli, ili koje izvore toplote su koristili, ne samo za kuvanje i grejanje, već i za izradu stakla ili metala. Koliko je hektara prostora potrebno jednom konju? Koliko stabala je potrebno da se napravi brod? Kakvi su bili uslovi u rudnicima u Dekanu i kako su se menjali tokom vremena? Ovo su primarna pitanja za istoriju, ali često je fokus stavljen na karakter i genij značajnih ljudi (što su skoro uvek muškarci, a ne žene). Dakle, važno je razumeti kontekst u kome je naša vrsta koristila, oblikovala, eksploatisala, zloupotrebljavala ili održavala prirodne resurse.

U recenziji koja se pojavila u časopisu Nju Stejtsmen piše da vaša knjiga „teži da ispriča priču o klimatskim promenama bez suočavanja sa globalnim kapitalizmom“. Iako govorite o uništenju do kog je došlo usled imperijalizma i beskrupuloznih težnji za profitom, da li postoji neki razlog zašto se niste fokusirali na kapitalizam kao istorijski fenomen i način na koji je oblikovao klimatsku krizu?

Ovo je klasičan primer kako intelektualna elita Zapada teži da očuva vlastiti monopol nad prošlošću. Insistiranje na značaju „kapitalizma“ u ovom kontekstu podrazumeva da se značaj Industrijske revolucije i dela Karla Marksa (i drugih) stavi u centar i sugeriše da je ono bilo odlučujuće za oblikovanje sveta. Sa moje tačke gledišta, ovo isključuje nešto što je zaista bitno, i što je još gore, svodi iskustva mnogih naroda u drugim delovima sveta na sporednu ulogu na sceni na kojoj Zapad mora da dominira. Za mene, kao istraživača u oblasti globalne istorije, to ne samo da deluje zastarelo, pa čak i budalasto, nego je i iskrivljavanje prošlosti.

Sva carstva, države i kraljevstva zasnovana su na sticanju dobara i može se reći da je to bilo potpomognuto trgovačkim interesima. Problem je što mnogi istoričari ne gledaju stvari na ovaj način. U mojoj knjizi, uloga koju igraju kapital i kapitalisti je centralna i ne treba joj poglavlje o metodološkom opravdanju samo da bi se zadovoljila akademska osetljivost i nominalni prioriteti, koji su isključujući. To je potpuno suprotno mom pristupu, tako da ovu kritiku doživljavam kao ukor zbog toga što nisam usklađen sa uvreženim zapadnjačkim stavovima. Industrijska revolucija je zaista ubrzala globalizaciju, i ostavila značajne posledice, što jasno naglašavam. Ali mislim da je takođe važno obratiti pažnju na to kako trampa, povezanost, komunikacija i širenje dobara, ljudstva, ideja i tehnologija nisu tekovine modernog sveta.

Da li su postojale neke teme kojima ste želeli da se pozabavite u knjizi, ali niste uspeli?

Da, mnogo toga sam izostavio. Kao i u „Putevima svile“, svako poglavlje je moglo da bude knjiga za sebe. Ova knjiga je prilično obimna, ali pošto sam želeo da pokrijem mnogo toga značilo je da sam ponekad morao da se krećem brže nego što sam želeo. Ipak, te dobre ideje će se kad-tad naći u naučnim radovima.

Da li vas je „Promenjena Zemlja“ usmerila na nove teme koje biste želeli da istražite?

Razmišljam o temi sledeće knjige. Ali moram da napomenem da me moj svakodnevni posao koji se tiče Rusije, Kine, Centralne Azije, Bliskog istoka – i sada klime i životne sredine – drži prilično uposlenim! Prošle nedelje sam u potpunosti bio zaokupljen BRICS-om.

Radije bih se fokusirao na ono u čemu sam dobar, nego da pokušam da nađem drugu temu i izmišljam toplu vodu. Zadovoljan sam i ponosan zbog svega što sam postigao. Motiviše me radoznalost, a ne lična ambicija. Jako sam srećan zato što se svakog dana budim uzbuđen zbog onog što me čeka. Tako se osećam od momenta kada sam kao dečak posmatrao mapu sveta na zidu svoje sobe!

Autor: Sajed Saad Ahmed
Izvor: hindustantimes.com
Prevod: Kristijan Vekonj