Neko među starijim čitaocima možda se seća imena Eriha fon Denikena koji je pokušao da dokaže da su naši daleki preci stekli važna znanja od vanzemaljaca još u vreme paleolita. Grejem Henkok iz ove jednačine izbacuje vanzemaljce i već 20 godina pokušava da dokaže da je u vreme paleolita Zemlju pogodila kataklizma u kojoj je nestala veoma napredna, potpuno ljudska civilizacija, koja je prethodila našoj. Oni malobrojni koji su se spasli postavili su temelje novih civilizacija od Egipta preko Indonezije i Uskršnjih ostrva do vrhova Anda, prenevši znanja manje naprednim plemenima iz onih krajeva koji nisu bili pogođeni potopom posle naglog topljenja leda.
Izdavačka kuća Laguna objavila je najnoviju Henkokovu knjigu „Povratak bogova“, bogato ilustrovanu fotografijama koje bi trebalo da potvrde autorovu hipotezu da su građevine od savršeno isklesanih kamenih blokova teških na stotine tona sagradili pripadnici izbrisane civilizacije. Njih su kasniji naraštaji smatrali bogovima.
Kataklizma je izazvana padom velikih komada komete koja se raspala u orbiti Zemlje. Udarci komada komete stvorili su tako visoku temperaturu da su bujice vode, nastale iznenadnim otapanjem leda, nosile sve pred sobom. Henkok je najviše pažnje posvetio nalazima astroarheologa, koji određuju vreme kada se nešto dešavalo na osnovu položaja sazvežđa.
U knjizi Henkok predstavlja značajan broj materijalnih dokaza koji potkrepljuju njegovu tvrdnju da je pre kataklizme postojala napredna civilizacija. Njeni preživeli pripadnici su postavili temelje sveta koji poznajemo, a teorije o razvoju naše civilizacije, koje se uče u školama, prilično su netačne, smatra Henkok.
„Kući podignutoj na pesku uvek preti opasnost da se sruši. Mada je noviji deo veoma kvalitetno sagrađen, nagomilavaju se dokazi da zdanje naše prošlosti, koje su podigli istoričari i arheolozi, stoji na defektnim i opasno nezdravim temeljima“, tvrdi Henkok u predgovoru „Povratka bogova“.
S obzirom da su se naučni dokazi o tome da se kataklizma uistinu dogodila pojavili tek 2007, pa istoričari i arheolozi još nisu razmotrili sve implikacije te postavke, „imamo obavezu da razmotrimo mogućnost da je sve čemu su nas učili o nastanku civilizacije možda pogrešno“, kaže Henkok.
On smatra da je razborita hipoteza da su mitovi o zlatnom dobu koje su progutale voda i vatra istiniti. Takvi mitovi postoje širom sveta. U kataklizmičnih 1.200 godina, nestala je napredna civilizacija. Ona je ostavila tragove koje danas možda možemo da identifikujemo, kaže autor.
U istraživanjima za ovu knjigu, autor polazi od Gobekli Tepea u Anadoliji, po procenama arheologa, najstarijeg primerka monumentalne arhitekture u svetu. „Zadivljujuće, veličanstveno, tajanstveno i zastrašujuće samo su neki od prideva koji nisu dovoljni da opišu ovo mesto“, napisao je Henkok. Zatim slede putovanja do drugih lokaliteta: Malta, Stounhendž, piramida i Sfinge na platou Gize, pa sve do Indonezije gde pod morem locira neke građevine koje bi mogle biti navodna Atlantida.
U knjizi ćete svakako uživati, koliko u zagonetkama prošlosti i izuzetnoj oštroumnosti autora, toliko i u izvanrednom putovanju kroz egzotične krajeve jer je Henkok pre svega izvrstan novinar i odličan putopisac.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik