Politički i istorijski roman „Srpski valcer“, autora Momčila Ðorgovića, koji je u petak, 15. aprila predstavljen u Delfi Caféu u knjižari u SKC-u, prati dve epizode u istoriji moderne Srbije: prva obuhvata vreme današnje, Srbiju posle demokratskih promena 2000. godine i atentata na premijera Ðinđića, a druga Srbiju iz vremena kneza Mihaila, personifikujući i dramatizujući rastrzanost Srbije između draži pijemontskog panslovenskog zagrljaja i čežnje ka evropskoj civilizaciji. Pred čitaocima se pojavljuju i anonimni junaci i političke i istorijske figure prvog reda, od kneza Mihaila, Anke Konstantinović, Milivoja Blaznavca, Ilije Garašanina ili Benjamina Kalaja, do Zorana Ðinđića, Tonija Blera i Bila Klintona.
Slikajući dva istorijska vremena i političku i istorijsku dramu Srbije u njima, Ðorgović na provokativan način daje sliku i dve imperije – austrougarske iz vremena kneza Mihaila i američke savremenog doba. U romanu u kojem kipte i političke i ljubavne strasti, autor daje dinamičnu sliku istorije i savremenosti i predstavlja istorijske ličnosti kao ljude od krvi i mesa, od strasti i nagona, od grešaka i velikih iskušenja.
Prema oceni urednika izdavačke kuće Laguna, koja je objavila ovaj roman, Dejana Mihailovića, „Srpski valcer“ podseća da se, bez sagledavanja i preispitivanja sopstvene istorije ne može stvoriti valjana vizija budućnosti, niti preduslovi za prosperitet nacije.
Za profesorku Elektrotehničkog fakulteta Slobodanku Turajlić, koja je takođe govorila na promociji, „Srpski valcer“ jeste autobiografski roman, ali ne samo Ðorgovića, „nego i svih nas“.
Ovaj roman nas podseća kroz šta smo prošli i u čemu smo živeli proteklih 20 godina, ocenila je prof. Turajlić, „što ne možemo ni da zaboravimo, ni da oprostimo“. Ona se nije složila sa Ðorgovićevim poređenjem tragičnih sudbina kneza Mihaila i Ðinđića, jer ako je ono tačno, „onda za nas nema nade“. Kao dugogodišnji novinar, urednik, publicista i izdavač, Ðorgović, međutim, smatra da takvi tragični događaji nisu isključeni ni u budućnosti i ukazuje da Srbija još nije našla svoju priču u modernom svetu.
Za razliku od nekih uticajnih ličnosti na domaćoj sceni i „očeva nacije“, Ðorgović napominje da, pored pojedinačne, postoji i kolektivna odgovornost. Kako je upozorio na kraju „Srpskog valcera“, posle ubistva Ðinđića „Srbija je duhovno i materijalno opustošena, mnogi su je napustili, stranke su napale državu kao gubari, prestala je da se kreće“.
Odlomke iz romana „Srpski valcer“ čitala je glumica Mirjana Karanović.
Tekst: FonetFoto: Laguna