U prepunom kafeu knjižare Delfi u SKC-u predstavljena je knjiga „Priče misterije i magije“ Ota Oltvanjija.
O ovoj zbirci kratkih priča, koje će vas nasmejati, rastužiti, zaintrigirati i navesti na razmišljanje, pored autora govorila je spisateljica Mirjana Đurđević i reditelj Dušan Lazarević.
Zbirka sadrži dvanaest pripovesti za besane noći koje je Oto pisao poslednjih 10 godina. Misterija – zato što u tim pričama nema elemenata fantastike, ali u svojoj srži sadrže zagonetku koja se mora razrešiti, najčešće u kriminalističkom ključu. Magija – zato što je to termin koji savršeno obuhvata sve vrste fantastike kojima se tokom godina bavio.
„Za mene je Oto bio i ostao pisac atmosfere“, rekla je Mirjana Đurđević. „Ne znam nikog na našoj književnoj sceni ko je u stanju da napravi atmosferu u jednoj sceni ili delu romana. Ova zbirka priča je po mom mišljenju pomeranje napred u Otovom stvaralaštvu. Meni se najviše dopala priča ’Hotel’.“
Dušan Lazarević smatra da je Oto rođeni filmski pisac. „On piše sto posto filmično. Mene prevashodno zanimaju ljudi o kojima pisci pišu i svet u kome se nalaze. Ako pisac može da napiše lik kome mi verujemo i da verujemo tom svetu u kome se on nalazi, on je uspeo. Kada čitam Otove knjige, uključujući i ’Priče misterije i magije’, već nakon nekoliko rečenica ja vidim kako likovi izgledaju. I to je jedno veliko zadovoljstvo, neka vrsta čitalačke ekstaze.“
Oto Oltvanji je do sada objavio tri romana iako je priče objavljivao u periodici. On tvrdi da se podjednako dobro oseća i u dužoj i u kraćoj proznoj formi iako sebe vidi kao pisca „epskog“ izraza. On je rekao da voli izazovno i bira teme o kojima ne zna mnogo. „Raznolikost tema u ovoj knjizi delom je zbog toga što sam dobio razne neočekivane zadatke i trudio sam se da moja priča bude savršena u skladu sa temom, da je obradim na takav način da više nikad neću morati da se vratim toj temi. U knjizi su priče koje su pisane u prezentu, u drugom licu, i to je sve odlična vežba.“
Oto tvrdi da ga knjiga „Priče misterije i magije“ najbolje predstavlja, i da je ona njegov svojevrsni autorski CV.
Ono što čitalac može odmah da primeti čitajući priče Ota Oltvanjija jeste toplina kojom barata temom i likovima. „Likovi su ti preko kojih se postiže ta toplina i ja zaista moram da ih vidim u svojoj glavi i da ih osetim. I hteli vi to ili ne, morate biti bliski sa svojim likovima dok pišete, i ako to ostvarite, onda će se desiti nešto fantastično i u čitalačkom iskustvu.“