U okviru već tradicionalnih sezonskih Laguninih susreta, javnosti su predstavljena dva nova dela srpske književnosti u izdanju Lagune. Novi roman Vladimira Arsenijevića „Let“ predstavlja retko iskrenu i elegantnu priču o braku mladih ljudi, prožetu idealima epohe sa mnoštvom zanimljivih likova i istorijskih ličnosti. Dirljiva priča o Pavlu Andrejeviću, mladom vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina na relaciji Petrovgrad–Novi Sad–Sarajevo–Mostar–Beograd upoznaje ne samo specifičan duh doba nego i mnoge velikane književnosti i filma, kao i začetnike stripa i fotografije tog vremena. Vladimir Arsenijević je govorio o istorijskom predlošku svog romana, o burnim godinama koje su Jugoslaviju pripremale za Drugi svetski rat, i o duhovnim i kulturološkim promenama koje su generacije roditelja i dece tada živele. O onoj „smeni doba“ i načina mišljenja koje su obeležile to vreme. Govoreći o svom romanu, Arsenijević je istakao da je to kombinacija drame i ljubavne priče u vreme koje nije nemilo, ali se tome bliži. „Ljubav kao književna tema je do te mere trivijalizovana da se pisci nerado upuštaju u tu tematiku. Sa druge strane, dok sam pisao ’Let’, imao sam retko intenzivan osećaj uživanja.“
Sa druge strane ambiciozan roman prvenac Pavla Zelića „Peščana hronika“ opravdava sva čitalačka očekivanja. Ovo je priča o ocu koji pokušava da izgradi svoj život nakon jednog neobičnog profesionalnog poteza i gubitka žene. Krijući se od sopstvene prošlosti, on i njegov sin će upasti u klopku jedne velike istorijske enigme. Budući da se u ovom romanu spaja nekoliko žanrova, Pavle Zelić je govorio o svojim uticajima, o metaforičnom završetku svog romana koji poentira jedno doba i jednu misteriju. Dosledan ideji da ne oda rasplet svog intrigantog romana, Pavle Zelić je govorio o svim onim dokumentarnim inspiracijama koje su ga navele da napiše ovakvu priču. Odao je i to da je zaplet „Peščane hronike“ unapred do tančina osmislio u glavi, i da ga je upravo taj kreativan proces najviše zabavio, te kada je usledio proces pisanja, osetio je onu formalnu obavezu da to predoči svom čitoacu, što mu je tada delovalo malo manje uzbudljivo nego samo smišljanje priče. „Roman je do kraja pisanja u velikoj meri postao istorijski i zbog toga mi je sada veoma drago, pa ću se verovatno i vratiti tom žanru.“
Lagunino književno leto bilo je prilika i da se skrene pažnja na dva naslova koja i te kako zavređuju pažnju čitalačke publike. „Promena“ aktuelnog nobelovca Mo Jena je po mišljenju Pavla Zelića dobar uvid u jedan period kineske istorije, a Jenovo pripovedanje Zelić je okarakterisao kao felinijevsko. Za Vladimira Arsenijevića pravo otkrovenje bio je roman „Bezumlje“ salvadorskog književnika Orasija Kasteljanosa Moje i njegovu književnost bi rado preporučio Nobelovom komitetu.