Debitantska knjiga jedne švedske spisateljice postala je svetski bestseler – reč je o „Crvenom adresaru“ Sofije Lundberj, romanu koji je polako sticao popularnost širenjem čitalačkih preporuka.
„Crveni adresar“ je objavljen u Švedskoj 2017. godine, već je stigao da osvoji čitaoce u 32 zemlje, a kod nas ga je objavila Laguna koja pomno prati šta se u svetu najradije čita.
U Švedskoj su književni kritičari ukazali da „Crveni adresar“ podseća na dva književna hita Fredrika Bakmana, „Čovek po imenu Uve“ i „Moja baka vam se izvinjava“, koji su i kod nas bili u vrhu najčitanijih naslova, i da pripada žanru porodičnog romana. Bakman i sada Lundberj (1974) pokazali su da skandinavski pisci nisu „u modi“ samo zbog sjajnih krimića, već da se formira grupa pisaca koji su ovladali žanrom porodičnog romana, kažu kritičari.
Lundberj i Bakman pišu knjige koje se rado čitaju, lepo su komponovane, greju srce jer se u njima prepliću šarm, toplina, iskrenost, duh, smisao za fini humor, čovekoljublje. Oni se ne ustručavaju da govore i o čovekovim bolnim iskustvima. Svaki sjajan splet erosa i tanatosa daje uverljivost priči, kako su govorili još stari Grci.
I sam Bakman je pozdravio neverovatan uspeh svoje koleginice i odao joj je priznanje, rekavši da je njen prvi roman „pisan s ljubavlju, pripovedan s radošću i čita se s uživanjem".
Lundberj je za glavnu junakinju „Crvenog adresara“ odabrala devedesetšestogodišnju Doris Alm, koja beleži svoja sećanja jer su joj ona najveća dragocenost koju ima i želi da ih ostavi, kao neku vrstu testamenta, svojoj jedinoj rođaci, Dženi, unuci davno preminule sestre.
Doris živi sama u Štokholmu i, osim profesionalnih negovateljica, niko je više ne posećuje, iako je u tom gradu i rođena. Najvažniji događaj za nju su razgovori sa Dženi, koja živi sa mužem i troje dece u Americi i jednom sedmično stupaju u vezu putem kompjutera i programa skajp.
Za svoj deseti rođendan Doris je dobila adresar sa crvenim koricama od oca koji joj je kazao da u njega upisuje imena ljudi koje upoznaje. Taj adresar joj sada u samoći služi kao podsetnik na ljude i događaje iz njenog dugog i zanimljivog života. Dok lista njegove stranice i gleda imena dobija želju da nešto napiše o onom delu svog života u kome je važnu ulogu imala osoba čijeg se imena podsetila iz adresara. Od časa kada je u Parizu upoznala mladog američkog studenta arhitekture Alana Smita i zaljubila se u njega, on se provlači kao „crvena nit“ kroz roman, ali iz ispovesti glavne junakinje saznajemo da nikada nisu živeli zajedno i da su tek pri kraju života dočekali da se barem vide putem skajpa.
Roman nam predstavlja glavnu junakinju kao mudru ženu koja ume da pripoveda neodoljive priče. Priče govore o ljubavi, porodici i o tome kako treba živeti bez kajanja. Uspomene treba da prenosimo budućim generacijama jer su one najdragocenije što nam svima na kraju života ostaje, poruka je Sofije Lundberj koja roman završava pitanjem upućenim čitaocima: jeste li voleli dovoljno?
Početkom ove godine, autorka je objavila drugu knjigu „Znak pitanja je pola srca“, kojoj je „Crveni adresar“ otvorio sva vrata ka vrhu bestseler lista.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik