„
Cuker Laza“ se našao na istaknutim mestima lista najprodavanijih knjiga od trenutka kada je izašao iz štamparije, a i sada, pet meseci kasnije, još uvek privlači pažnju čitalaca. To sve ne čudi, imajući u vidu da je
Živojina Žiku Petrovića publika zavolela zahvaljujući njegovim knjigama u kojima na pitak i pristupačan način skida prašinu sa ljudi i događaja iz bogate, ali nedovoljno istražene srpske prošlosti (ako niste, obavezno pročitajte prvi srpski dokumentarni triler „
Do viđenja!“, a tu su i
dva dela zbirke neverovatnih priča iz prošlosti
Nestvarno, a stvarno, kao i do sada najličnija i najemotivnija Petrovićeva knjiga – „
Ratnik sunca“). „Cuker Laza“ je peta knjiga ovog vrednog autora objavljena za Lagunu, i donosi očaravajuću priču o Mihailu „Cuker Lazi“ Kurtoviću, ekscentričnom šabačkom bogatašu čije je neobično odevanje i ponašanje privlačilo veliku pažnju i jugoslovenske javnosti između dva svetska rata, a koji je danas, bar je tako bilo do Petrovićeve knjige, bio gotovo u potpunosti zaboravljen. Kurtovićeva biografija deluje posve nestvarno i izmišljeno, iako se sve što se dogodilo u knjizi zaista i dogodilo – što je zaista odličan temelj i polazište za knjigu kao što je ova.
Cuker Laza je bio izuzetno živopisna ličnost, a Petrović, po svom oprobanom receptu, pomoću autentičnih novinskih članaka i pravnih spisa iz tog davno prohujalog vremena, rekonstruiše životnu priču ovog veličanstvenog čudaka. U pitanju je dokumentaristička proza, ali istovremeno i proza koja se čita kao uzbudljiv roman – Petrović zna kako da vešto sklopi priču, nadogradi je i stilski ukrasi, a opet da sve vreme ostane u okvirima dokumentarnog, sa minimalnim uplivom fikcije. Istina često ume da bude zanimljivija od fikcije, a priča o Cuker Lazi je još jedna potvrda te tvrdnje. Iako je Mihailo Kurtović bio izopšten iz testamenta, upravo je njemu, sticajem spleta neverovatnih okolnosti, pripalo celokupno stričevo bogatstvo. Kada je naslednik počeo da na sve strane rasipa novac, tako velikodušno i prilježno, njegovi rođaci pokreću sudski proces koji je trajao sedamnaest godina, a tokom koga je čak trinaest medicinskih komisija vagalo i procenjivalo da li je Mihailo Kurtović „sišao sa uma“ ili mu treba dozvoliti da nastavi da raspolaže svojim ovozemljskim dobrima.
Petrović je iz zaborava otrgnuo jednog nadasve zanimljivog čoveka koji je bio veliki ekscentrik i paranoik, ali koji je bio i izuzetno dobrodušan i spreman da pomogne, dobrotvor koji je svojim izdašnim donacijama zadužio Univerzitet u Beogradu, Srpsku pravoslavnu crkvu, razna kulturno-umetnička i naučna društva, ali i mnogobrojan „običan“ svet tog vremena. Laza Cuker je zapravo radio ono što bi svaki bogataš i trebalo da radi – nije čuvao i gomilao svoj novac, nije cicijašio i zgrtao još – već je ono što je imao koristio da pomogne drugima. Priča o Cuker Lazi je obilato začinjena smešnim detaljima i izuzetno duhovitim i pronicljivim opisima, tako da je zagarantovano da će izmamiti osmehe na licima čitalaca. Ubačen je i poneki pikantan detalj, a ima i dirljivih delova u kojima ono što je ljudsko izbija u prvi plan, kao, na primer, kada se govori odnosu Laze i njegove „desne ruke“ – snalažljive Fazile.
Kako se radnja knjige polako odmotava i približava kraju, prevagu odnose sve mračniji tonovi, ali, bez obzira na to, „Cuker Laza“ je prevashodno jedna razigrana hronika života ekscentrika kome je (bar u većoj meri) pošlo za rukom ono što većini nije: da živi baš onako kako želi, uz sve ono dobro i loše što su mu ti njegovi izbori doneli. Iako se bavi sada već dalekom prošlošću, teme koje Petrović obrađuje u „Cuker Lazi“ su i dalje važne i aktuelne jer je ovo priča o ljudskoj prirodi, socijalnoj pravdi i nepravdi, mentalnom zdravlju, varljivoj moći novca i sreći koju on (ne) može da kupi... Petrović uspeva da spoji sve ove elemente i da od njih izgradi priču koja intrigira i tera na razmišljanje.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 36