Gari Džon Bišop nedvosmisleno jasno kaže: „Trenutno živiš život kakav želiš da živiš, sviđao ti se on takav ili ne“.
Bišop navodi da je naš mozak pobednički nastrojen, zato mi prirodno i na podsvesnom planu delujemo u tom pravcu, jer na taj način podržavamo sliku koju imamo o sebi samima – iako ta slika ponekad može biti negativna ili štetna. Postupajući tako, naše psihičko zdravlje ostaje netaknuto, jer „opravdavamo“ uticaj naše prošlosti na sadašnje događaje, čak i ako želimo od života više nego što dobijamo.
Ukoliko želimo da zaista napravimo iskorak ka boljem životu, moramo se suočiti sa pričom koju pričamo o sebi, ali i slikom koju predstavljamo drugima. Samo tako ćemo moći da se pokrenemo sa tačke na kojoj se nalazimo i da se približimo onome čemu težimo. Sve počinje, kaže Bišop u knjizi „Daj, ne smaraj se“, načinom na koji se sebi obraćate.
„Ja jesam“, a ne „Ja ću biti“
„Jednostavno rečeno, jezik kojim opisujete situacije, činjenice i okolnosti, određuje kako ih vidite, doživljavate i kako učestvujete u njima, dramatično utiču na to kako pristupate životu i suočavate se sa problemima i velikim i malim“, piše Bišop.
Reči koje biramo signaliziraju drugima, ali i nama samima, koliko ozbiljno treba da ih shvatimo.
„Ogromna je razlika između: 'Ja sam uporan, istrajan, predan, posvećen'; i: 'Biću uporan, istrajan, predan, posvećen.' Jedna od tih izjava umešala je svoje prste u odvijanje ovog trenutka u vašem životu, druga živi više kao opis onoga što će doći a ne onoga što je ovde“, piše autor knjige „Daj, ne smaraj se“.
Ova knjiga nudi nam sedam moćnih izjava koje će nas naterati da se pokrenemo i da delamo u skladu sa svojim ciljevima. Knjiga nam daje i okvire za promenu života, jer nas ohrabruje da preduzmemo mere koje vode iz komforne zone, a Bišop veruje da je tek tada napredak moguć.
„Što je veća neprijatnost, što su veće teškoće, veće će biti osećanje dostignuća koje potom dolazi. I upravo zato su velika dela i izuzetni uspesi tako retki. Jer, većina ljudi ne voli da im bude neprijatno i neudobno.“
Svaki rizik ima svoju cenu
Svi mi preziremo nelagodu jer nam ona ukazuje na to da se upuštamo u rizičnu situaciju. To je biološka reakcija i ustaljeni obrazac ponašanja iz vremena kada je svet oko nas bio prepun opasnosti koje su vrebale sa svih strana.
Prilagodili smo se kako bismo izbegli rizike, jer nelagoda može da nas upozori na situacije u kojima je naš živoz ugrožen. Problem je u tome što nismo razvili mehanizme da razlikujemo okolnosti koje ugožavaju naš život od onih koje pogađaju naš ego. Na taj način izbegavamo okolnosti koje nas dovode u neugodne situacije, jer mi u stvari dobijamo signale da je naš život ugrožen.
Rizik nije prepreka do uspeha, on je put do cilja
Ovo je jedna od oblasti u knjizi „Daj, ne smaraj se“ koja je na mene imala najviše uticaja. Pričao sam o tome kako sam tokom svog „mini odmora od posla“ želeo da izlazim napolje i otkrivam nove stvari. A to nisam uradio ni nakon dva meseca pošto sam dao otkaz!
Bišop navodi da je to normalno i da je to najveći razlog zašto ljudi ostanu „zaglavljeni“ u mestu i žive život koji se ne poklapa sa njihovim očekivanjima. (Malo više o očekivanjima kasnije u tekstu.)
Bišop naglašava još jedan sjajan aspekt napuštanja zone komfora: kada se uhvatimo ukoštac sa novim izazovima i guramo sebe u nešto nepoznato, to nije samo izazov za nas – to je situacija koja i ljudima u našem okruženju predstavlja izazov sa kojim se do tada nisu suočili. Isto je i sa onima koji nas vole.
„Što je jedinstveniji i izuzetniji predstojeći poduhvat, to je jači otpor okruženja. Zašto? Pa, uglavnom zato što su ljudi koje poznajete navikli da se odnose prema vama kao prema određenom 'tipu' ličnosti, određenoj vrsti 'čoveka'. Pri svakom pokušaju da izađete iz tog kalupa, ne samo da pretumbavate svoj svet, već unosite nered i zbrku i u njihov.“
Vau!
Svi smo se sigurno nekad našli u sličnoj situaciji. Vidiš da ljudi nešto pokušavaju, ali ih ne podržavaš u tome stoprocentno. Mislio sam da ja na taj način iskazujem brigu i da to radim za njihovo dobro, a možda sam se u tim trenucima podsvesno borio sa nelagodom koju je pokrenula njihova promena, jer više nisu bili ista osoba.
U budućnosti, o ovoj temi moraću dublje da promislim – i u situacijama kada ja reagujem, ali i o svojim reakcijama kada mi ljudi ukazuju na nešto što ja radim.
O očekivanjima
Još jedan način na koji gušimo napredak jesu prevelika očekivanja, koja onda poredimo sa onim što smo do tada postigli. Dozvoljavamo očekivanjima da zasene proces napretka, i ukoliko nam se ne svidi dokle smo stigli, biramo da ceo put proglasimo za promašaj, iako je on u stvari veliki uspeh. Treba očekivanja ostaviti po strani, kaže Bišop, i osvestiti to da smo osoba koja konstantno raste i evoluira.
„Kad ništa ne očekujete, živite u sadašnjosti, u datom trenutku. Ne brine vas budućnost i ne odbacujete prošlost. Spremno i s dobrodošlicom dočekujete nove situacije“, piše Bišop.
„Kada sve prihvatate, to ne znači da se sa svim slažete, već da ste vi preuzeli kontrolu nad tim, i da ste vi zaduženi da se sa tim pozabavite. Upamtite, uvek možete nešto da promenite kad preuzmete vlasništvo i odgovornost nad tim.“
Dok balansiramo između provalije očekivanja i učinka, mi gubimo kontrolu i snagu kojima prema cilju idemo. Na taj način jedino možemo postići da pored nas prođu trenuci u životu u kojima treba da uživamo.
Lični rast počinje kada napravimo prvi korak
Na kraju krajeva, moć da menjamo svoj život je u svakom od nas. Svako od nas mora da se uhvati ukoštac sa svojom sadašnjom situacijom, mora da prepozna verovanja koja nas ograničavaju, a potrebno je i osvestiti negativno korišćenje jezika, jer nas sve to drži u mestu. Jedno na taj način možemo usmeriti svoj život na pravi kurs.
„Što bolje razumete svoje obrasce mišljenja i ponašanja to ćete veće šanse imati u njihovom menjanju. Kad postavite ciljeve, I neumoljivo i uporno preduzimate odgovarajuće korake, samo je pitanje vremena kada ćete ih ostvariti“, navodi Bišop.
Najvažnije je da znate da samo aktivanim odnosom prema problemima možete da se rešite negativnosti i sumnje u sebe. Kako bismo isplivali iz okeana negativnih osećanja, moramo ih jednostavno igrnorisati i nastaviti prema ostavrivanju naših ciljeva. Na kraju dana, naš mozak će shvatiti da učimo, da se menjamo, rastemo i postajemo ono što smo zamislili na prvom mestu.
Autor knjige „Daj, ne smaraj se“ deli i sledeću misao Dejla Karnegija: „Pasivnost rađa sumnju i strah. Delanje rađa samopuzdanje i hrabrost. Ako želiš da savladaš strah, nemoj da sediš kod kuće i razmišljaš o njemu. Izađi napolje i zaokupi svoje misli.“
Sažetak
„Daj, ne smaraj se“ (Unfu*k Yourself) uprkos naslovu koji će vam odmah skrenuti pažnju na sebe, nije knjiga prostačkih psovki i prljavog jezika. Ona je lišena trivijalnosti svakodnevnog načina razmišljanja koja su nas zarobila u našim ušuškanim životima. Ne morate da budete depresivni ili nezadovoljni svojim životom da biste nešto naučili iz ove knjige. Možete iskorisiti Bišopove savete kako biste krenuli od dobrog ka boljem, ili od boljeg ka sjajnom životu.
Mnogo je delotvornih uvida, a Bišopovo pisanje bez uvijanja ne ostavlja mogućnost za pronalaženje „rupa“ ili izgovora zašto sve napisano ne može da se iskoristi u vašoj situaciji. Niko nije poseban, kaže on, postoje samo ljudi čija je posvećenost ciljevima veća ili manja. Sami biramo koliko ćemo se nečemu posvetiti, te smo stoga sami izabrali život koji živimo.
Definitivno preporučujem ovu knjigu, pogotovu mlađim čitaocima koji su skloniji direktnijem i slobodnijem pristupu. U njoj ćete pronaći mnogo dobrih lekcija i saveta koje već danas možete da počnete da koristite, a dodatni plus je to što se brzo čita.
Izvor: idreamoffire.com
Prevod: Nataša Đuričić