Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige Dejvida Vana, gosta ovogodišnjeg Sajma knjiga – „Legenda o samoubistvu“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige Dejvida Vana, gosta ovogodišnjeg Sajma knjiga – „Legenda o samoubistvu“

Knjigu „Legenda o samoubistvu“ Dejvida Vana, jednog od samosvojnih glasova savremene američke proze, ekskluzivnog gosta 64. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, izdavačka  kuća Laguna objavila je u Biblioteci „Amerikana“. U njoj su do sada publikovana dela Pinčona, Majlera, Čivera, Apdajka i dugih autora koji svojim ostvarenjima predočavaju lice i naličje američkog društva 20. i 21. veka, što je više od pouzdane preporuke koje ovdašnji čitalac može da dobije uzimajući u ruke jedno debitantsko delo. Pored pogovora Zorana Penevskog i lako dostupnih informacija da je u pitanju izuzetno delo nagrađeno nizom uglednih međunarodnih priznanja, poznavaocu književnosti prevedene sa engleskog i nemačkog jezika, siguran znak da je reč o delu značajne književne vrednosti i umetničke snage, predstavlja i podatak o prevodiocu dr Tijani Tropin. Upravo zahvaljujući njenom trudu i daru, na srpskom jeziku možemo čitati ostvarenja Elfride Jelinek, Gustava Majnrika, Herte Miler, Martina Valzera, Ridigera Zafranskog i drugih stvaralaca.

Ali, već prve stranice ove duboke, tamne i sugestivne proze obuzimaju čitaoca i postaju preporuka same sebi, jer Vanovo delo, naročito njegov središnji deo furioznog tempa naslovljen Ostrvo Sakvan, dozvoljava čitaocu da štivo ostavi tek na onoliko vremena koliko mu je potrebno da, kao posle snažnog udarca, ponovo dođe do vazduha. Ima u tome nekakve čudne simbolike i povezanosti sa mnoštvom riba koje se ulovljene, izvučene iznad površine voda, bore za život na stranicama čitavog ovog dela, postajući, uz sveprisutno vatreno oružje, jedan od stožernih, mnogoznačnih motiva.

Šest priča, koje u zavisnosti od vlastitog čitalačkog iskustva, pa čak i uložene koncentracije, možemo na mnoštvo različitih načina simbolički i značenjeski ukrstiti u mrežu, povezuju glavni junaci  ̶  dečak Roj i njegov psihički nestabilni otac Džim, sklon suicidu. Njihov odnos, lišen bliskosti i topline, uz mnoštvo drugih veoma komplikovanih emotivnih odnosa u koje ulaze Vanovi sporedni likovi, poput divljeg rastinja koje odlikuje pejzaž u kome se odvijaju najsugestivnije scene ovog dela, za čitav život opteretiće dete teškim osećanjem krivice i griže savesti. Otac i sin, ali i svi srodnici, svi sadašnji i bivši supružnici, svi koji su ikada bili prisni, u ovom štivu postaju međusobno različiti kao mesta ucrtana u topografiju Vanove proze, poput Aljaske, za koju se vezuje otac, i Kalifornije, u koju se, posle porodičnog kraha, dečak seli sa majkom i sestrom.

Iako je samoubistvo jedna od ključnih tema ovog Vanovog ostvarenja, a izuzetne stranice njegovog dela posvećene uzrocima koje dovode do toga da pojedinac digne ruku na sebe i dilemama koje proističu iz same pomisli na to da je smrt bolja i smislenija od života onakvog kakav umemo da živimo, autor ovu temu osvetljava iz različitih perspektiva i pozicija naratora, pa „Legendu o samoubistvu“ možemo čitati i kao duboko proživljeno iskustvo o dalekosežnim posledicama takvog čina. Voljna smrt bezbroj puta kasnije se ponavlja u životu bližnjih koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da njihovo postojanje i ljubav prema samoubici nisu bili dovoljno tvrda jemstva. Ali, uprkos temi koja nam se nameće iz prvog plana, i koja varira kroz svaku od celina, knjiga koju čine zapravo je nastala iz težnje da se posvedoči o tome da je svaka priča, u stvari, u samoj svojoj suštini legenda: nepouzdana, lična, sa bezbroj dodatih i ne manje oduzetih detalja, i da shodno tome, verodostojnost ne spada u njene vrednosne atribute.

Zato se u svakoj od zasebno naslovljenih proza, bez obzira kome u datoj prilici pisac poverava priču i kojim tehnikama pripovedanja se služi, radi o nastojanju da se ispitaju mogućnosti doživljavanja i pripovedanja. Mogućnost različitih čitanja ovog ostvarenja, naizgled posvećenog svojevoljnom odlasku u smrt, na izvestan način potvrđuje da je i u njemu, zapravo, reč o neicrpnosti života i obilju smislova koje priča nudi.

Autor: Olivera Nedeljković
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
03.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
prikaz romana crno srce apel za humanije društvo laguna knjige Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo
03.04.2025.
U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom ...
više
prikaz romana narod što po snegu seje dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa laguna knjige Prikaz romana „Narod što po snegu seje“: Dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa
03.04.2025.
Jedinstvenom toplinom pripovedanja, dobroćudnim humorom i mestimičnim lirskim tonovima, kao i narativnim tokovima i vremenskim planovima koje čvrsto i vešto prepliće, baš kao žene iz drevnih vremena p...
više
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
03.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.