Svako veliko otkriće otkriveno je ponovo kada o njemu dozna nova osoba – kaže
Čedomir Antić na početku svoje nove knjige „
Dvadeset minuta Luja XIX“, zbornika nadasve zanimljivih priča kako iz svetske tako i iz naše istorije, kojima će vam proslavljeni profesor istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu zaintrigirati maštu. Antić je prikupio 56 priča koje su javnosti sve do sada bile manje ili više nepoznate, i pritom je u njima istoriju sagledao nepristrasno, pretresajući je iz više uglova, da bi je na kraju čitaocima predočio na posve prijemčiv i lako shvatljiv način. Ovim nam edukativnim pričama zapravo pomaže da istoriju povežemo u jednu celinu proučavanjem uzroka i posledica. Ako ste voleli njegovu „
Alternativnu istoriju Srbije“, koja je takođe izdata pod okriljem Lagune, dopašće vam se i nova knjiga ovog pisca koji je, inače, i autor udžbenika istorije koji se koriste u našim školama.
Knjiga će nas prvo povesti talasima kojima su plovili drevni istraživači antičkog doba kada su otkrivali neistražene puteve hiljadama godina pre Marka Pola, Kolumba i Vaska de Game. Posetićemo i sedam krstaških država koje su postojale u srednjem veku na Balkanu. Saznaćemo da je Hitler u svojim dugoročnim, na svu sreću propalim, planovima, nameravao da ratuje sa svetom čak i nakon svog života, pošto je po njegovoj zamisli njegov naslednik trebalo u 1980-im da povede vazdušni rat protiv SAD. Kad pominjemo ratove, Antić će nam otkriti i da je jedan od najdužih u istoriji bio onaj stogodišnji između Japana i... Crne Gore! Da, dobro ste pročitali. Druga zanimljivost koju će nam otkriti jeste da je lično bogatstvo kneza Miloša Obrenovića prevazilazilo cifru od današnjih 140 miliona dolara, kao i da je u njegovoj Srbiji svega nekoliko hiljada Srba bilo pismeno! U nekim drugim poglavljima pokušaće da demistifikuje pojmove kao što su Velika Srbija, Jugoslavija, „svetost“ Kosova za Srbe, a na isti način će prostudirati i naš odnos s „majčicom“ Rusijom i zamišljenim prijateljima i neprijateljima naše zemlje kroz istoriju.
Među silnim zanimljivostima u knjizi, saznaćemo i ko je bila prva svetska samostalna vladarka, ali i koja je prva pripadnica ženskog pola sedela na srpskom tronu – odgovor će vas verovatno iznenaditi. Baveći se u jednom poglavlju dugovečnošću vladara, Antić će se dotaći i onih koji su najkraće vladali, te će tako doći i do Luja XIX iz naslova knjige, koji je u 19. veku vladao svega dvadeset minuta. Vlast mu se baš i nije osladila. To bi verovatno značilo da bi nestabilnost vlasti mogla biti naravoučenije cele knjige. Nasuprot toj efemernosti, svakako stoji carska dinastija Japana koja presto drži navodno već 26. vekova!
U drugom delu knjige Antić se vraća na srpsku istoriju i vrlo zabavno, informativno i sažeto opisuje razvoj vojske i policije, privrede i industralizacije u Srba, demokratije i diplomatije, ali će se dotaći i mračnih rabota kao što su zavere i politička ubistva. Pozabaviće se i podatkom da u Srbiji živi više Crnogoraca nego u samoj Crnoj Gori. Jedna od istorijskih zanimljivosti koju knjiga obrađuje jesu i takozvane države ponornice – zemlje koje su silom prilika stvarane i privremeno postojale na Balkanu, poput Rumelije i Severnog Epira. Koristeći se raznim intrigantnim podacima, ali i svojim darom da poveže istorijska dešavanja i uoči njihove posledice, Antić će se dotaći i balkanskih ratova, borbe za nezavisnost, Prvog svetskog rata, Krimskog rata, uticaja svetskih sila na šira dešavanja i posebno na dešavanja u našoj zemlji.
Upoznajući nas s odabranim istorijskim događajima, Antić nas upoznaje i s dalekosežnim posledicama koje su često uticale na ustrojenje i postavku kasnijeg sveta. To se posebno odnosi na raznorazne mitove koji su oblikovali našu nacionalnu svest i na ključne istorijske obrte koji su u potpunosti menjali tok naše istorije, krojeći granice u kojima se danas nalazimo. Ovom knjigom Antić sklapa deo po deo jedne slagalice i dobija celovitu sliku koja nam otkriva zašto smo svet i mi danas tu gde jesmo. Ovu knjigu ćete čitati mnogo duže nego što je Luj XIX vladao, ali je nikako ne smete propustiti.
Autor: Miroslav Bašić Palković