Moja majka je odrasla u ne tako idealnim uslovima, za vreme Drugog svetskog rata. Pedesetih godina obučavala se za medicinsku sestru i kasnije prihvatila posao u bolnici pogođenoj bombom na Ist Endu, u Londonu. Ta iskustva su joj pomogla da postane mudra gospođa.
Često je davala savete bez da je iko pita. Ponekad bi to bile određene stvari poput: „Zašto ne skineš čarape da stopala mogu da dišu?“, a ponekad bi pričala generalno o životu: „Nekada vam dosadi da se stalno zabavljate“. Ja sa njom nisam delio to mišljenje.
Kada sam bio tinejdžer, jedini razlog zbog kog sam ustajao iz kreveta jeste to što sam znao da ću da se zabavim. Ali kako starim, počinjem da shvatam to što je rekla, a naročito kada se radi o seksu.
Svi su opsednuti seksom, od predsednika i premijera, do televizijskih producenata i novinara.
Ali šta je sa našom intelektualnom stranom, delom koji nas razlikuje od životinja, sa našom maštom i kreativnošću? I to može da nas stimuliše, zar ne? Može čak i da nas uzbudi. Tako se osećate kada čitate ovaj roman pod nazivom „
Flajšman je u škripcu“.
Ovo je vruća knjiga, za vruće leto, koja govori o vrućem gradu, a koju je napisala nova, sjajna autorka
Tafi Brodeser-Akner, koju vole da čitaju i Najdžela Loson i
Doli Olderton.
Knjiga govori o ljubavi, požudi i propalom braku, a to znači da se govori i o seksu. Želite ga, imate ga, želite ga, ali ga nemate, imate ga, ali ga ne želite, nemate ga i ne želite ga i tako dalje, ali to ne dominira u romanu, jer se dobra knjiga fokusira na priču i likove, a ne na seksualne aktivnosti.
Rejčel Flajšman je kao dete ostala bez roditelja i baka ju je zanemarivala, ali je na kraju postala dinamična, inteligentna i izuzetno uspešna vlasnica vodeće marketinške agencije. Tobi Flajšman je njen suprug. Četrdesetjednogodišnji lekar kog čeka promaknuće, visok 165 centimetara, krije da ima poremećaj ishrane. Imaju dvoje dece, jedanaestogodišnju ćerku Hanu i mlađeg sina Solija.
Rejčel i Tobi su se nekada istinski voleli, a sada se ne podnose.
Žive odvojene živote u različitim stanovima u Njujorku. Jedini razlog zbog kog su još uvek u kontaktu jesu deca.
Bez upozorenja, jednog jutra, u četiri sata, Rejčel ostavlja decu Tobiju i nestaje bez traga.
Tobi je besan zbog toga.
Usponi i padovi u braku poznata su tema romana kao što su „
Gospođa Bovari“, „Blaga je noć“, „Put revolucije“, „Moja genijalna prijateljica“, „
Ana Karenjina“.
Međutim, ova autorka uvodi nešto novo u ovu temu – oštar uvid u rodne razlike i neizgovorene vrednosne odluke među savremenom, urbanom elitom. Stereotipi su poljuljani kada je muškarac taj koji ima ulogu negovatelja, a žena juri za karijerom.
Rejčel kritikuju jer želi kuću na plaži, moderan stan, kabriolet. Njoj je baš bilo zabavno! Ali nije joj bilo zabavno sa Tobijem. Mada, ko joj to može zameriti. Čovek je samozadovoljni narcis.
On je jedan dosadni, umišljeni hvalisavac. On je njen neposredni problem, a ujedno i najveća greška u romanu. Dramatična struktura romana se bazira na brizi o tome šta će da mu se desi, kao i saosećanju sa njim, ali ja ništa od toga nisam osetio.
Rejčel je mnogo zanimljiviji lik, ali se ne spominje mnogo u knjizi, kao i Libi, čije pripovedanje slušamo, ali ništa o njoj ne znamo (radila je za jedan magazin pre nego što se sa svojim vernim mužem preselila u Nju Džerzi).
Postoje i rupe u priči, dovoljno velike da vas potpuno zbune. Valjda bi Tobi nestanak svoje supruge trebalo da shvati malo ozbiljnije? A Libi ne bi čekala čekala čitavu večnost da mu kaže da je jedno sebično zanovetalo.
Možda su ljudi u centru Njujorka danas takvi. Neka su, ali ne želim da se družim sa njima.
Znam da dosta ljudi voli ovaj roman. U knjižarama je rasprodat, izdavačke kuće štampaju nova izdanja. Svi pričaju o njemu.
Autor: Vil Gomperc
Izvor: bbc.com
Prevod: Lidija Janjić