Ova knjiga je razlog zbog koga ću nastaviti da čitam
Pirsonov serijal. Ne mislim ovim ništa loše, ali tek sada sam imao utisak da čitam pravu priču. Čitajući „
Hildu i trola“ sve vreme mi se činilo kao da je mladi autor imao na raspolaganju sasvim pristojno osmišljene likove i svet u kome oni žive, ali da nije bio siguran koliko daleko sa njima može da ide. Kao da se plašio da se opusti i da mašti na volju. Zbog toga mi sada, kada sam pročitao „
Hildu i ponoćnog džina“, prethodna knjižica deluje tek kao lagano zagrevanje.
Pirson svojim novim romanom pravi sledeći, daleko sigurniji korak. Pored impresivnog pejzaža i likova Hilde i njene majke, očigledno je da se ovog puta ozbiljno potrudio oko svih elemenata pripovedanja. U ovoj knjizi ima i mnogo više teksta, što je svakako bonus, a tenzija oko selidbe u grad, koja se razvija između Hilde i njene majke, sjajno je dočarana.
Neću ulaziti u detalje radnje kako potencijalnim čitaocima ne bih pokvario uživanje u priči, ali moram da pomenem da mi se jako dopalo Pirsonovo poigravanje sa perspektivom i problemom veličine (džinovi – ljudi – vilenjaci), kao i Hildina iskrena, neizveštačena ljubav prema čudesnom svetu u kome živi – svetu koji autorova mašta iz nastavka u nastavak proširuje i obogaćuje.
Garantujem vam da se nećete pokajati ako svom detetu kupite ovu knjigu. Bilo bi lepo kada bi ovaj i slični grafički romani jednog dana pronašli put i do školskih učionica.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Jelena Tanasković